Иако је министар Жарко Обрадовић обећао, на VII конгресу ГСПРС Независност, да ће преговори о Протоколу почети на време, јасно је да од тога нема ништа и да се уобичајена тактика одуговлачења од стране Владе наставља, што се може благо назвати дезавуисањем социјалног дијалога, његово свођење на консултације или боље речено насиљем над социјалним дијалогом.
Као специфичан облик притиска је пуштање, у тајности рађеног, Правилника о норми непосредног рада наставника, којим се најављује, невешто прикривено, повећање норме и бесмислено оптерећење наставника. Готово сигурно ће у току преговора изронити предлог, две деценије исчекиваног Правилника о цени услуга у образовању, који ће, сасвим сигурно, имати за циљ ојачање преговарачке позиције Владе.
Дакле, ништа ново, препознатљива неозбиљност од стране представника власти.
Што се тиче синдиката, већина се огласила са захтевима: ГСПРС Независност са везивањем за минималну зараду и корекцију додатка за одељенско старешинство а неки други са корекцијом коефицијената и додатака…
Руководству ГСПРС „Независност“ није разумљиво залагање, неких синдиката, за повећање додатака за директоре везане за број одељења (постојање школа до дванаест одељења, у будућности, је под знаком питања). Додатак за директоре можда има смисла везати за обрачунско одељење, јер ће, у трци за увећаним додатком, исфабриковати број одељења и поништити ефекте рационализације, или за најављивани број ученика. Нико не спори да међу директорима има оних који часно и коректно обављају своју делатност, имајући при томе коректну сарадњу са синдикатима, но сигурно је да синдикату није циљ и место у заштити њихових интереса. Минитарство, локална самоуправа, школски одбори, партијске структуре су више него довољна заштита директора, док је носиоцима дневника једини ослонац синдикат. Крајње коректан је став да директори и запослени у образовању имају једнак проценат увећања зараде. Једино захтев, ГСПРС „Независност“ за повећање додатка за одељенско старешинство има смисла, јер је реч о категорији запослених чији је обим посла, нелогичним члановима Закона, значајно повећан. Но разлике у захтевима нису тако велике да синдикати не би могли изаћи са јединственим ставом пред Владу.
Читаву деценију просветни синдикати важе за најорганизованије и најјаче. Способност лидера, различитих организација да интересе чланства и целокупне просвете, поставе испред парцијалних, учинила је претходне преговоре успешним. Само на успеху у остваривању захтева синдикати могу, својом вештином, градити даљи развој јер они који мисле да је то могуће на неуспеху (окривљујући друге) морају знати да је то кратког даха.
Сада, када су нам синдикати правосуђа дали домаћи задатак у очувању достојанства професије, неопходан је јединствен и толерантан приступ. ГСПРС „Независност“ сматра да ће, с обзиром на искуство и знање преговарача, сви синдикати учинити напор, да оваквим приступом ојачају преговарачку позицију. Чланови ГСПРС „Независност“ и чланови других синдиката као и целокупна просвета, је ту да подржимо упуства јединственог преговарачког тима, у циљу потписивања што повољнијег Протокола.
Чланови свих просветних синдиката уједините се!!!
Славко Дерењ
