ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ изражава жаљење (али не и изненађење) због физичког насиља над колегиницом у Техничкој школи Младеновац.
Годинама указујемо на неопходност хитне измене постојећих прописа из области образовања, посебно Заокона о основама система образовања и васпитања, Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, Правилника о оцењивању у школама, и сл.
За родитеље је школа место где су њихова деца пажена, чувана, образована и васпитавана, а за наствнике све чешће место злостављања.
О вербалном насиљу над запосленима у образовним установама више нико и не говори, а под велом „мотивације“ и „индивидуализације наставе“ очекује се да сви ученици имају жељени успех. Када се то не постигне не чуди „нова васпитна мера“ у виду ћушке, шамара, повлачења за уши и сл. коју спроводе родитељи и ученици, јер ентузијазам и посвећеност послу наставника нису довољни.
Остаје да се запитамо: да ли ћемо за јавност као просветни радници и даље бити невидљиви, али одговорни за све (па и за сопствену безбедност) или ћемо јединствени снажно исказати бунт и немирење са позицијом у друштву? Да ли је право на образовање изнад права на рад и људско достојанство?
Док нам законску просветну регулативу буду обликовали они који нису одржали ни један час или су их држали у претходном веку и инсистирали искључиво на правима ученика, а не и на одговорности њихових родитеља, немогућа је лепша и пристојнија будућност друштва.
Укључимо се у израду нових законских прописа!
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ШУ БЕОГРАД
