Organizovanje seminara za usavršavanje prosvetnih radnika postalo ozbiljan biznis. Ove školske godine održava se više od hiljadu kurseva, a učešće košta oko 3.000 dinara

 Nastavnici najčešće sami plaćaju seminare

Nastavnici najčešće sami plaćaju seminare

UČITELJI i nastavnici u Srbiji ove godine mogu da pohađaju čak 1.052 akreditovana seminara. Godišnje, prihod organizatora seminara, prema gruboj računici, iznosi oko 700 miliona dinara.

U svakom trenutku, negde u Srbiji, u toku su bar dva stručna nastavnička usavršavanja. Ovi časovi su obavezni, a osim nastavnika, imaju ih i vaspitači. Svaki akreditovani seminar može da se održava više puta tokom dve godine.

 

Tako su mnogi u obaveznom usavršavanju za nastavnike videli dobar biznis i „bacili“ se na pisanje projekata na razne teme – kako savladati stres, unaprediti primenu lutke, kako upoznati temperamente, kako pravilno govoriti… Neki od naziva aktuelnih seminara su: „Kompostiranje pomoću lekovitog bilja“, „Autoritet, ta teška strana reč“, „Agresija ili asertivnost“, „Rad u parovima u mlađim razredima“…

– Suština je da nam toliki seminari nisu unapredili obrazovni sistem i koriste samo onima koji ih drže. Nastavnici idu samo da bi skupili bodove – smatra Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije. – Neko od toga uzima velike pare, a Zavod za unapređenje obrazovanja, koji odobrava seminare, nije limitirao cene. Kažu da je to stvar slobodne procene, pa je raspon cena od 2.000, pa i više od 10.000 dinara za dvodnevna usavršavanja.

ZA PET GODINA ZARADA OD 3,5 MILIJARDI AKO svaki od 76.258 nastavnika u osnovnim i srednjim školama za pet godina mora da skupi 120 bodova, kako ne bi izgubio licencu, i ako se računa prosečna cena seminara od 3.000 dinara (za osam bodova), dolazi se do podatka da organizatori usavršavanje imaju priliv od oko 3,5 milijardi dinara za pet godina. Taj iznos, naravno, može da bude i veći, jer neki seminari koštaju i više od 3.000 dinara.

A samim nastavnicima, od toga što organizatori dobro zarade, veći je problem što seminare moraju sami da plaćaju.

– Škola jednostavno nema para, a mi moramo da idemo na usavršavanja – kaže Dušica Đurić, nastavnica srpskog jezika. – Dva seminara nam je platila škola, a ostale sam sama finansirala.

Isto iskustvo ima i njena koleginica Dragana Milićević, koja predaje matematiku u osnovnoj školi. Kako kaže, iako bi opštine i gradovi trebalo da plaćaju usavršavanja prosvetnim radnicima, cela škola dobije simboličnu sumu:

– Pošto je situacija takva, moralo bi ili da se ukine oduzimanje licence nastavniku koji ne uspe da skupi 120 bodova za pet godina ili da nam bar plaćaju seminare.

A na većini usavršavanja od, recimo, 50 prijavljenih, pojavi se desetak ljudi, koji uzmu „diplome“ i za ostale prijavljene kolege.

Pavlović predlaže da se u ovu oblast uvede red, tako što će kriterijumi za odobravanje stručnih usavršavanja biti stroži, kako bi se broj seminara u ponudi sveo na stotinak, kao i da cene budu limitirane.

VEČERNJE NOVOSTI