Organizovanje seminara za usavršavanje prosvetnih radnika postalo ozbiljan biznis. Ove školske godine održava se više od hiljadu kurseva, a učešće košta oko 3.000 dinara
UČITELJI i nastavnici u Srbiji ove godine mogu da pohađaju čak 1.052 akreditovana seminara. Godišnje, prihod organizatora seminara, prema gruboj računici, iznosi oko 700 miliona dinara.
U svakom trenutku, negde u Srbiji, u toku su bar dva stručna nastavnička usavršavanja. Ovi časovi su obavezni, a osim nastavnika, imaju ih i vaspitači. Svaki akreditovani seminar može da se održava više puta tokom dve godine.
Tako su mnogi u obaveznom usavršavanju za nastavnike videli dobar biznis i „bacili“ se na pisanje projekata na razne teme – kako savladati stres, unaprediti primenu lutke, kako upoznati temperamente, kako pravilno govoriti… Neki od naziva aktuelnih seminara su: „Kompostiranje pomoću lekovitog bilja“, „Autoritet, ta teška strana reč“, „Agresija ili asertivnost“, „Rad u parovima u mlađim razredima“…
– Suština je da nam toliki seminari nisu unapredili obrazovni sistem i koriste samo onima koji ih drže. Nastavnici idu samo da bi skupili bodove – smatra Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije. – Neko od toga uzima velike pare, a Zavod za unapređenje obrazovanja, koji odobrava seminare, nije limitirao cene. Kažu da je to stvar slobodne procene, pa je raspon cena od 2.000, pa i više od 10.000 dinara za dvodnevna usavršavanja.
A samim nastavnicima, od toga što organizatori dobro zarade, veći je problem što seminare moraju sami da plaćaju.
– Škola jednostavno nema para, a mi moramo da idemo na usavršavanja – kaže Dušica Đurić, nastavnica srpskog jezika. – Dva seminara nam je platila škola, a ostale sam sama finansirala.
Isto iskustvo ima i njena koleginica Dragana Milićević, koja predaje matematiku u osnovnoj školi. Kako kaže, iako bi opštine i gradovi trebalo da plaćaju usavršavanja prosvetnim radnicima, cela škola dobije simboličnu sumu:
– Pošto je situacija takva, moralo bi ili da se ukine oduzimanje licence nastavniku koji ne uspe da skupi 120 bodova za pet godina ili da nam bar plaćaju seminare.
A na većini usavršavanja od, recimo, 50 prijavljenih, pojavi se desetak ljudi, koji uzmu „diplome“ i za ostale prijavljene kolege.
Pavlović predlaže da se u ovu oblast uvede red, tako što će kriterijumi za odobravanje stručnih usavršavanja biti stroži, kako bi se broj seminara u ponudi sveo na stotinak, kao i da cene budu limitirane.
VEČERNJE NOVOSTI