Систем рангирања студената приликом уписа сваке школске године, уведен прошлог јула Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању, требало је да омогући сваком студенту државних факултетаи високих школа да се финансира из буџета ако се на ранг-листи нађе у оквиру одобрене квоте. Идеја оваквог система је била да се повећа квалитет знања и студија кроз отворену конкуренцију међу студентима, што значи да се по истим аршинима рангирају и самофинансирајући и буџетски студенти. Тако би се коначно укинуло оно „једном буџетски – увек буџетски” јер се показало да се често буџетски студенти „шлепају” у овом статусу из године у годину с врло ниским оценама и много неположених испита, а да врло успешан и вредан самофинансирајући студент не може да пређе на буџет због ограничене квоте.
Иако је лане рангирање студената озакоњено, пракса је показала велике потешкоће и разноликости у његовој примени, па је и прошле јесени, пред упис школске 2010/11. године, било студентских незадовољстава, протеста, штрајкова и вишенедељних „преговарања” с факултетским управама и министром просвете о томе ко има „право” на буџет. Да се слична ситуација не би поновила и ове године и да би се прецизирала и уједначила „правила” рангирања, а нарочито да би сви студенти благовремено били информисани о систему рангирања, Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), у складу са својим овлашћењима, предложила је универзитетима моделе рангирања за које студенти сматрају да су најадекватнији. „Узимајући у обзир разноликост и специфичности сваког факултета и универзитета, предлажемо само суштину два модела које универзитети односно факултети могу прилагодити својим специфичностима и условима рада”, наводи се у предлогу утврђеном на Председништву СКОНУС-а.
У изменама закона дефинисано је да студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСП бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, те да рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, и то тако што се полази од броја остварених ЕСП бодова и постигнутог успеха у савлађивању програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.
Први модел рангирања који је предложио СКОНУС полази од броја остварених бодова и постигнутог успеха у савладавању студијског програма, што значи да се приликом рангирања студента узима у обзир целокупни његов успех од почетка студија до почетка школске године коју тренутно уписује. Наведен је и пример за генерацију која треба да упише четврту годину да би се илустровао овај модел:
Велики број факултета у Србији рангирао је студенте само на основу оствареног успеха у претходној школској години, што је створило много проблема јер су академци који су све испите давали у року и чистили годину за годином били у лошијем положају од оних који су преносили испите! То се види на примеру из треће колоне („године”) где студент 1 има најмање бодова (60) иако нема ниједан неположен испит, док би студент 4 по том аршину био „најбољи” јер је у последњој години остварио највише бодова (78) јер је положио и неке пренете испите. Овај проблем може се решити једино ако се студенти рангирају на основу укупно оствареног успеха, а ту је студент 1 неприкосновен с укупно 180 ЕСПБ-а, док је студент 4 најслабији, са 168 ЕСПБ-а.
„Универзитетима и факултетима оставља се аутономија да дефинишу шта је то успех. Најједноставнији модел за примену јесте да се као први критеријум узме број бодова остварених у току студија, други критеријум, у случају да има више студената с истим бројем бодова, је просечна оцена, а трећи, у случају истог броја бодова и исте просечне оцене, период полагања испита (у којем испитном року) итд.
Други модел рангирања, по предлогу СКОНУС-а, је да успех буде комбинација броја остварених бодова у току студија и просечне оцене. Предложена је следећа формула:
К (коефицијент успешности) = Укупан број остварених ЕСПБ у току студија + 1,5 х просечна оцена
На примеру Студента 1 из првог модела то изгледа овако: К = 180 + 1,5 х 9,5 = 194,25
Уколико се жели дати већи значај просечној оцени, коефицијент којим се она множи може бити већи од 1,5.
Студентски парламент сваког универзитета изјасниће се о томе који модел прихвата, а онда ће ове „пропозиције” рангирања утврдити одговарајући универзитетски органи. Како је за „Дневник” изјавио председник Студентског парламента Универзитета у Новом Саду Данило Чеман, овдашњи студентски представници су за први модел рангирања. Најважније је, указује Чеман, да студенти благовремено буду информисани о томе како ће бити рангирани, те да расподеле „снагу” и припреме се за наредне испитне рокове да им у октобру не преседне упис.
В. Чекић
