У посебно тешкој ситуацији су стручни сарадници: педагози, психолози, логопеди, андрагози, којима је на располагању мање радних места. – Синдикати обећавају да ће натерати директоре да ангажман најпре понуде људима који су проглашени технолошким вишком

testiranje

Уместо одласка на посао као и сваког 1. септембра, око 5.000 запослених у образовању, дочекали су нову школску годину обијајући прагове школа у потрази за новим радним местом. Осим наставника, на листама технолошких вишкова које су ових дана узбуркале јавност, нашли су се и стручни сарадници у школама, попут педагога, психолога, дефектолога, логопеда… Њихова ситуација је посебно незавидна, јер им је на располагању мање радних места

Међу њима је и Бранка Достанић, психолог у Електротехничкој школи Стари град, која је добила отказ јер је број одељења спао на 24. Иако је за нове правилнике о финансирању основних и средњих школа, којима је било предвиђено смањење броја стручних сарадника, министар просвете Срђан Вербић рекао да се неће примењивати од ове школске године, наша саговорница је управо по том правилнику остала без посла.
Бранка Достанић не жели да свој лични пример истиче у први план и додаје да је неупоредиво већи проблем чињеница да стручни сарадници у школама остају без посла, односно школе остају без психолога или педагога. Јер, како подсећа наша саговорница, психолози и педагози јесу подједнако важне и јесу сродне али нису исте професије.
„Ја сам послала своју радну биографију на адресу неколико школа. Надам се да ће ме директор неке од њих звати на разговор за посао, али у овом моменту, моја будућност је крајње неизвесна“, каже Бранка Достанић.
Ранка Вујачић, директорка ове школе, каже да колегиница није добила радну књижицу, већ да је стрављена на листу технолошких вишкова и да ће имати предност при запошљавању у другој школи.
– Урађено је бодовање запослених на основу правилника Министарства просвете, а пошто је смањен број одељења, у школи је остао педагог. Знамо да то нису исте струке, али тако налаже закон – да у школи са мање од 24 одељења буде један стручни сарадник, психолог или педагог – објашњава директорка.
Ружица Тодић-Брдарић из ГСПРС „Независност“ за наш лист објашњава да запослени који се нађу на листи технолошких вишкова, треба сами да пронађу друго радно место на основу листе слободних радних места, која је такође објављена на сајту Министарства просвете.
– Верујемо да ће и директори школа контактирати колеге и да ће међусобно препоручивати раднике. Када запослени оду у школу у којој постоји слободно радно место, код директора се направи службена белешка да је тражен посао, потписује је директор и запослени, а онда ће Група за праћење да надгледа кога је директор запослио – објашњава Тодић-Брдарић, која је и члан Групе за праћење ангажовања запослених у установама образовања и васпитања коју је формирало Министарство просвете. Њихов задатак је да с једне стране контролишу директоре, а са друге прате како се распоређују технолошки вишкови по школама.
Саговорница истиче да запосленима који се нађу на овој листи не престаје радни однос, већ имају предност приликом запошљавања у другим школама. На наш коментар да се на листи слободних радних места заправо нашло много запослених на одређено време, саговорница наглашава да се часови на одређено сматрају слободним часовима и да њих прво треба да добију запослени са листе технолошких вишкова.
Упитана колико времена запослени имају да се снађу за ново радно место, она одговара да се очекује да ће већина то учинити током септембра и у октобру, када се буде тачно знало колико колега ће по сили закона отићи у пензију.
– Директори су дужни да стално ажурирају листе, тако да ће процес преузимања вишка трајати све док постоји потреба, просвета је жив организам – каже Тодић-Брдарић.
Шта ће се догодити уколико за исто радно место конкуришу, рецимо, три психолога?
– Директори ће вредновати квалитет рада, општи утисак, препоруке…
И као што директори бирају запослене, тако ће и запослени имати право да бирају школу и директора, у зависности од, на пример, места боравка – каже Тодић-Брдарић.
На питање да ли технолошки вишкови примају плату док се „не снађу“, „Политикини“ саговорници објашњавају да они до преузимања у другој школи имају право на пуну плату, а уколико се то не догоди, биће им понуђене отпремнине, што ће синдикат такође настојати да пролонгира код просветних власти.
Проф. др Томислав Живановић, председник синдиката „Независност“ очекује да се до краја септембра заврши посао око технолошких вишкова.
– Захваљујући електроници све је брзо и транспарентно, а директори неће имати много простора да мућкају са радним местима. Зато смо уосталом и инсистирали на свему овоме – да спречимо махинације и да приморамо директоре да поштују закон. Ми ћемо се трудити да што мање људи остане без посла, могуће је да ће то у целој Србији на крају бити неколико стотина људи, чак не ни хиљаду колико помиње министар просвете. Право стање ће се знати када видимо колико је запослених по сили закона отишло у пензију, а онда иду отпремнине – истиче Живановић…..

Сандра Гуцијан, Катарина Ђорђевић
објављено: 02.09.2015 у листу ПОЛИТИКА