Према анкети коју је урадио “Блиц”, а у којој је учествовало 40.000 људи, нешто мање од 50 одсто испитаника изјавило је да им је требало од пет до седам година да заврше факултет. Читаоци сајта најодговорније за дуго студирање у Србији сматрају Министарство просвете, затим професоре, а тек на крају студенте. Више од три хиљаде људи гласало је да студенти морају редовније да уче, док је готово исти број читалаца сајта гласао да професори морају да модернизују наставу. Највише анкетираних (70 одсто) сматра да Болоња у Србији није добро примењена, што се може узети као један од узрока што студирање у Србији траје толико дуго.
Накарадно спровођење Болоње
Да се заиста просек студирања не смањује већ 20 година и да је за диплому потребно знатно више година од трајања студија, потврђују саговорници “Блица”. Као главне разлоге и кривце за дуго студирање наводе непримењивање оне праве, изворне, европске Болоње. Према речима професора Љубише Рајића са Филолошког факултета, једино што је другачије у односу на предходних 20 година је то што се уписује неупоредиво више студената.
Студије у бројкама
• 45 одсто студената одустане од факултета
• За двогодишње студије просечна дужина студија је 4,2 године, за четворогодишње је 6,8 година, а за шестогодишње студије је 7,8 година
• 40 одсто студената понови трећу годину студија, 46 одсто студената понови другу годину, а 25 одсто студената прву
• 1,45 година просечно је потребна студенту да би уписао наредну годину студија
– Никло је толико истурених одељења појединих универзитета, а још више приватних. Ове године ћемо уписати 70 одсто живорођених с почетка деведесетих година, па то значи да ће се још више бити оних који ће одуговлачити са студирањем и који никад неће завршити факултет – каже професор Рајић.
Он је још додао да студенти нису мотивисани, јер знају да ће завршетком факултета минимум годину дана чекати на посао, па им није битно када ће га завршити. Још један од разлога је, напомиње, и “накарадно спровођење Болоње”. Он објашњава да се уситњавањем предмета изгубило на њиховом квалитету.
– Поједини факултети се хвале да су повећали пролазност и да су постали “проточни бојлери”. Такав је архитектонски који је укинуо тешке предмете, попут статике, препустили је грађевини и наравно да ће имати више студената који на време завршавају факултет – објашњава Рајић и додаје да нам ни студенти не могу бити бољи и ревноснији, када ни наставни кадар није такав.
Проблем у професорима
И професор Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, каже да проблем постоји и у професорима који морају да се прилагоде новом систему и забораве старе начине рада.
– Реформа није извршена до краја, постоје уска грла, односно има предмета који стварају проблеме студентима и где је проходност изузетно мала. Хитно треба урадити реформу планова и програма појединих предмета и то на свим факултетима. Међутим, ни студенти не испуњавају довољно своје ваннаставне активности, не уче редовно, већ по неком старом кампањском систему – објашњава проф Ковачевић.Он је додао да су проблем и професори, који су убацили нове садржаје. Поједини предмети су тежи као једносеместрални, него кад су били двосеместрални.
– Зато сваки факултет мора да истакне шта је њихов највећи проблем, шта треба променити, да се озбиљно бавимо шта могу студенти, а шта професори да ураде и изведемо закључке – каже Ковачевић.
Лоша комуникација
Да неквалитетног професорског кадра у Србији заиста има и да они нису ни новчано мотивисани како треба, потврђује и Рефик Шећибовић, бивши помоћник министра просвете.
– Држава нема ни довољно новца да стимулише професоре да више раде, па је тако направљен прећутни договор. Они не обављају своје законске обавезе како треба, а са друге стране због тога нису ни довољно плаћени. Није проблем дугог студирања сада и у Болоњи, већ у томе што се она не примењује доследно и како треба. Професори су и даље веома сујетни, а свој посао сваљују на асистенте – објашњава Шећибовић.
Седмица за Универзитет у Нишу
На већини нишких факултета дужина студирања студената је више од седам година. На Правном факултету прошле године је просечна дужиња дипломираних студената била 7,8 година, а просечна оцена 7,45.
– Тај просек кваре студенти који су почели раније да студирају, јер већ имамо оне који су уписали 2005. године и већ су дипломирали. У протеклих пет година просек је био 7,7 година, а просечна оцена 7,48. Трудимо се да што је могуће више олакшамо студентима полагање испита, посебно код оних који важе за тешке испите – каже продекан за наставу проф. др Наташа Стојановић.
Слична ситуација је и на Грађевинско-архитектонском факултету јер је просечна дужина студија седам година и десет месеци.
На факултетима нема ни добре комуникације између професора и студената, па се ни једни ни други не придржавају својих обавеза. Професор Томислав Јовановић са Медицинског факултета у Београду каже да је добра комуникација основ студирања и да није циљ Болоње само пуко скупљање бодова. Он такође сматра да Болоња још дуго неће решити проблем “вечитих” студената, јер она није имплементирана како треба.
– Проходност студената, коју подразумева Болоња, немогућа је у оквиру једног универзитета, па ни са једног на други. Тако студент медицине из Београда не може да настави исте студије на Универзитету у Новом Саду – објашњава професор Јовановић и напомиње да свако продужавање времена студирања утиче на пад рејтинга факултета, односно да је тако у иностаранству.
Спустили критеријуме
Један од оних факултета који су за нијансу успели да побољшају просек студирања је Економски факултет у Београду. Некада је за диплому овог факултета било потребно осам, а сада две године мање.- Извршили смо редукцију градива, интензивирали рад са студентима преко године и то им се врати приликом полагања испита. Проблем је био што смо много студената примали и онда је доста лошијих ђака уписивало факултет, и тешко су се сналазили. Зато смо смањили број студената, а резултате тога тек очекујемо – истиче Марко Бацковић, декан Економског факултета у Београду, додајући да су “спорни” професори спустили критеријуме и да је сада на таквим предметима пролазност скоро 60 одсто.
Да решења и смањење година студирања има и да је веома једноставно, потврђује Јелена Кнежевић Вучковић, декан Биолошког факултета. Она каже да ће за то довољно бити да професор и студент имају бољу комуникацију.
Имамо релативно краткотрајно искуство са Болоњом и треба времена да се студенти томе прилагоде. Саветујемо им консултације, како би савладали градиво. Међутим, ако професор изађе у сусрет студенти врло ретко долазе на консултације и мање од један одсто њих жели да директно разговара са професором – прича проф Јелена Кнежевић Вучковић.
Средњошколци
Дејан Милованчевић, декан Машинског факултета сматра да је највећи проблем у томе што средњошколци на факултет долазе недовољно образовани и са лошим навикама.
– Велики проблем нам праве средњошколци који ништа не знају, а онда потпуно лежерно и опуштено схвате факултет. Са друге стране, професори морају да схвате да су професори и да им је то основна делатност и да треба да се баве студентима. Затим имате једне професоре који су “за Болоњу” и друге који су против – објашњава Милованчевић.
Шта кажу студенти
Владимир Коларевић, ФОН- Проблем је у томе што професори врло лоше преносе знање на студенте, а онда од њих много очекују на испиту. Најтежи испити на факултету су економија и маркетинг, као и информациони системи. То су испити које тешко полажу сви студенти ФОН-а, пролазност је изузетно мала.
Оран Касеми, Машински факултет – Механика флуида нам је најтежи предмет, који предаје професор Светислав Чантрак. Рецимо у последњем року, од 180 људи, њих 10 је положило писмени део, а усмени нико. Професор много тражи, жели да се ми до детаља разумемо у предмет, иако се са тим сусрећемо први пут.
Владимир Смуђа, Технолошко-металуршки- Код нас се знатно дуже студира јер смо свесни да нас након завршетка чека посао комерцијалисте од 20.000 динара, па ко би онда журио са дипломирањем. На нашем факултету се најбоље примењује Болоња и једини смо урадили евалуацију оптерећености студената. Дошли смо до податка да су највише оптерећени студенти на првој години, али и то ћемо у наредној години исправити.
Јелена Стефановић, Правни – За дуго студирање одговоран је цео систем. И студенти који су навикли да не уче, а и професори који намећу свако свој режим рада. Не треба ни прихватати болоњу 100 одсто јер је просто немогуће да се у року од пар година скроз промени нешто што је уврежено деценијама. Треба модернизовати и прилагодити наставу.
Марина Квржић, Филолошки- Иако је Болоња требало да скрати време студирања, она то није успела. Најтежи смерови су Светска књижевност и Српски језик и књижевност, и то се у просеку студира осам година. Разлог томе је што има доста лектире и литературе која мора да се прочита, а и професори су строги. На смеру Српски језик најтежи испит је Књижевност XX века
