Према договру председника УГС НЕЗАВИСНОСТ Б. Чанка и председника Љ. Орбовића са А. Вучићем и И. Дачићем, када смо се вратили у преговоре, преговори су настављени само о 5 института, и то:
1. Рад на одређено време.
Ми смо пристали да се то продужи са 1 на 2 године, уз услов да нико, након две године, без обзира да ли је имао или не прекид, не може поновно на том радном месту да буде примљен на одређено време. Тиме би сде спречиле досадашње малверзације да се, начини прекид или мало промени опис посла, па да се поновно прима на одређено. Влада пристала на то, а послодавци траже 3 године.
Осим тога, синдикати траже да се запошљавање на одређено ограничи на 20% од укупно запослених код послодавца. На то не пристају ни послодавци ни Влада.
2. Технолошки вишак – отпремнина.
Ту смо подигли законски минимум, на 1/3 тромесечног просека запосленог за сваку годину рада код последњег послодавца. При томе, синдикати траже да се за запослене који до сада нису примили отпремнину, а буду проглашени технолошким вишком у следећим мерама за јавни сектор и предузећа у реструктурирању, средства за све године за које нису примили, из буџета државе. Са тим су се сви сложили, само још не знамо да ли се то може Зајконом о раду (у прелазним одредбама) или ће Влада донети посебну одлуку.
3. Минимална зарада.
Пристали смо да СЕС, уместо сваких 6 месеци, одлуку доноси једном годишње. Међутим нисмо се сложили око износа, односно критеруијума за утврђивање висине. Ми тражимо да се износ веже за минималну потрошачку корпу и, уколико буде нижи, да се аутоматски, усклађује, а са тим се не слажу ни Влада ни послодавци. Осим тога, синдикати и Влада су се сложили да се минимална зарада утврђује у октобру, када се планира Буџет, а послодавци траже да то буде у јулу !!
4. Разлози за отказ уговора о раду – повреда радне обавезе и радне дисциплине.
Ту смо дошли до неких помака, неки наши предлози су прихваћени (нпр. везано за начин утврђивања алкохолисаноисти), али послодавци имају гомилу захтева на које синдикати не могу да пристану. О овоме настављамо преговоре.
5. Проширено дејство за колективне уговоре (посебне и општи)
Влада и послодавци траже да се укине могућност давања проширеног дејства. При томе, ВЛАДА ЈЕ СПРЕМНА НА КОМПРОМИСНА РЕШЕЊА – ПРЕДЛОЖИЛА ЈЕ ДВЕ АЛТЕРНАТИВЕ: А) ДА, УМЕСТО МИНИСТРА РАДА, ОДЛУКУ О ПРОШИРЕНОМ ДЕЈСТВУ ДОНОСИ ВЛАДА; И Б)
Б) ДА ОДЛУКУ НЕ ДОНОСИ МИНИСТАР РАДА ВЕЋ МИНИСТАР КОЈИ ПОКРИВА ОБЛАСТ ЗА КОЈУ СЕ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ДОНОСИ.
СИНДИКАТИ СУ ТУ НЕПОПУСТЉИВИ. ПО СВАКУ ЦЕНУ ЖЕЛИМО ДА ЗАДРЖИМО ИНСТИТУТ ПРОШИРЕНОГ ДЕЈСТВА, ЈЕР , У СУПРОТНОМ, НИШТА ОД КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА, будући да УПС, са којим тренутно преговарамо, покрива веома мали део послодаваца, а осим тога, зашто би они закључивали КУ са повољнијим условима и тиме своје чланове ставили у неповољнији положај у односу на друге послодавце.
