ПРОТЕСТ ЈАВНОГ СЕКТОРА: ЗА ВЕЋЕ ПЛАТЕ И ДОСТОЈАНСТВО ПРОФЕСИЈЕ

УГС НЕЗАВИСНОСТ

Више стотина запослених окупило се на Међународни дан људских права испред Владе Србије захтевајући хитно побољшање услова рада у здравству, образовању, државној администрацији, правосуђу, полицији, војсци, комуналним предузећима, култури, социјалној заштити…
Протесту под називом “Јавни сектор – за веће плате и достојанство професије” који су организовали Уједињени грански синдикати “Независност” одазвали су се радници из Београда, Новог Сада, Панчева, Ниша и других градова Србије који су блокирали Немањину улицу.
Кратак списак захтева, који су прочитани и бучно подржани на самом скупу, остављени су на пријавници Владе, са поруком да је рок за њихово испуњење веома кратак.
Захтеви јавног сектора
УГС “Независност” захтева да се свим запосленима у јавном сектору плате повећају за 25 одсто. И то “без дискриминације”, јер како је наглашено, “важни су сви запослени у здравству, образовању, пошти, државној управи и локалној самоуправи, правосуђу, полицији, војсци, јавним медијским сервисима, установама културе, комуналним делатностима, саобраћају, телекомуникацијама, социјалној заштити, предшколским установама…”

Захтев је и да се осигурају безбедни услови рада и заштита од свих облика насиља на радном месту.
Свим запосленима у целом јавном сектору мора се омогућити и гарантовати право на редовну исплату надокнада за топли оброк и регрес за годишњи одмор.
Захтев са протеста је и да се за све делатности у јавном сектору потпишу колективни уговори који ће се стварно поштовати.
Кључна порука на крају свих захтева је да запослени у јавном сектору не желе да се стиде својих плата већ да се њима поносе као што се поносе пословима које раде, а без којих ниједно друштво не може нормално да функцонише.
“Наши захтеви су реални и у интересу су како радника и синдиката, тако и државе Србије у којој живимо, плаћамо порезе и доприносе, школујемо децу убеђујући их да одрастају у земљи у којој има смисла живети”, стоји на крају захтева који су предати Влади Србије.
Мале зараде – велики проблеми
Председница УГС “Независност” Чеданка Андрић нагласила је да нико не треба да буде изненађен захтевима „јер су то исти захтеви које понављамо годинама”.
“Годинама упозоравамо да ће политика ниских зарада довести до тога да део радника оде из земље а да други део остане да живи на недостојанствен начин. Убеђујемо послодавце и у јавном и у приватном сектору да то није начин да се чувају радна места. Данас слушамо послодавце да како кажу немају квалификовану радну снагу. Добро јутро! Шта су мислили, да ће људи остати да раде за мизерне плате? Нама је у интересу да цео јавни сектор, без дискриминације, добије повећање плата за 25 одсто не зато што смо алави, већ зато што оних понуђених 12 ипо одсто није довољно. Када смо у септембру преговарали о новој минималној цени рада рекли смо да је повећање од 14,3 одсто које је Влада понудила недовољно јер ће га брзо појести инфлација. И то се десило. Вара се свако ко мисли да се квалификовани радници у јавном сектору – у железници, саобраћају, здравству, управи, правосуђу, војсци… могу заменити за 24 сата”, рекла је председница “Независности”.

Андрић је додала да циљ “Независности” није само да протестује на улицама, већ и да аргументовано разговара.
“Мислимо да за ово повећање има довољно пара. Сматрамо да држава треба да уведе прогресивно опорезивање, смањи сиву економију и пуни буџет како би се праведније распоређивао”, истакла је Чеданка Андрић, изражавајући захвалност колегама из приватног сектора који су дошли да подрже захтеве јавног сектора као што ће кад затреба синдикати јавног сектора подржати њих.
На скупу је прочитана порука синдиката “Независност” организованих у приватним компанијама којом су потпуно подржани протест и захтеви “Независности” у јавном сектору. У писму се наглашава да је “заједничка борба за достојанствене услове рада и зараде од којих је могуће пристојно живети”. Такође се указује на важност узајамне солидарности, како унутар породице “Независности”, тако и са свим грађанкама и грађанима Србије, јер је борба за радна, економска и социјална права запослених заправо борба за основна људска права.
Државна отимачина
На протесту су предочени бројни подаци који објашњавају оправданост поменутих захтева. Објашњено је да су плате запослених у администрацији локалних самоуправа 2014. године Уредбом владе о коефицијентима за обрачун зарада умањене за више од 40 одсто, због чега данас приближно 30.000 њих прима мање плате него пре осам година. Запослени у државним органима у звању референата и сарадника са повећањима од 2018. године до данас месечно примају између 42.000 и 55.000 динара, што је знатно испод просечне зараде у Србији. А само четири године пре тога (2014.) њихова примања су била на нивоу просека.
Такође је речено да се у многим државним органима крше права запослених на синдикално организовање и слободу говора, супротно домаћим уставним и законским нормама и међународним конвенцијама. Извршни секретар Гранског синдиката Независност у управи, правосуђу, обрани и полицији Небојша Пејчиновић истакао је да су од 2014. до данас “највећи терет беде и одрицања” поднели управо запослени у јавном сектору.
“Највећи број јавних службеника је од уста одвајао да би се буџет консолидовао и држава стала на чврсте ноге. Када се то догодило, добили смо прво симболична а касније нешто већа повећања плата али необјашњиво различита. Уместо јединствене цене рада коју смо требали да имамо на основу закона о платним разредима данас имамо више од десет разтличитих основица за обрачун зарада у различитим делатностима. Зашто? Једини разуман одговор је – завади па владај, што у великој мери успева. Јер до данас није било скупа на коме су различити грански синдикати изашли са заједничким захтевом по питању плата”, казао је Пејчиновић.
Према његовим речима, због лоших плата хиљаде службеника напустило је посао у општинама, државној управи, војсци, просвети, здравству, комуналним службама… Већина је бољи живот потражила у иностранству.
“Наши захтеви морају бити прихваћени јер је стање у друштву неодрживо”, закључио је Пејчиновић.
Понижени, обесправљени, сиромашни
На скупу је речено да званично просечна плата у Србији износи 75.000 динара која је мислена именица за већину од 120.000 запослених у образовању, иако чак 80 одсто њих има високу стручну спрему. Примера ради, основна плата наставника са седмим степеном и мастер студијама без додатака износи 66.400 динара, док минималну зараду примају запослени у образовању све до петог степена стручности.
Потпредседник Гранског синдиката просветних радника “Независност” Славко Дерењ осврнуо се на поменуте бројке и упитао: Има ли смисла бити просветни радник у Србији?
“Понижени, обесправљени, сиромашни, оправдано песимистични, принуђени смо да трпимо ударце власти која нас убеђује да нам никада није било боље. Министар финансија тврди да смо економски тигер, да имамо новца. Да ли се онда новац намерно ускраћује образовном систему? Шта је са топлим оброком? Ни најбољи математичари међу нама не могу да одгонетну да ли га има. Ако га има онда је једнак нули. Министар просвете би морао да одбаци демагошку реторику којом се захваљује просветним радницима на изградњи система вредности јер у истом том систему најсиромашнији међу нама, они који живе од минималца, горко плаћају своју одважност да затраже топли оброк и регрес”, нагласио је Дерењ.

Он је поручио да је “земља у којој је просветни буџет традиционално минималан осуђена да корача уназад”, и да је крајње време да се то промени јер у супротном “више неће имати шта да се спашава”.
Учесницима протеста саопштено је да су за приближно 65.000 радника у јавним комуналним предузећима у Србији зараде ограничене низом прописа. Последица је да око 40 одсто њих месечно прима мање од минималне зараде због чега им се доплаћује разлика до минималца. А реч је о радницима који и у најтежим условима, по киши, на ветру и хладноћи, дању и ноћу, викендом и празником обављају важан посао у својим комуналним срединама. Њима је здравље свакодневно угрожено па велики број њих хронично оболева. Комуналним предузећима газдују локалне самоправе па је, како је речено, ситуација од општине до општине врло шаролика. Немали број предузећа касни са исплатом ионако мизерних зарада и по неколико месеци, иако је прошле године потписан грански колективни уговор.
Усавршавање за одлазак
Извршна секретарка Гранског синдиката јавних саобраћајних и комуналних делатности “Независност” Виолета Гојковић указала је да због минималних зарада предузећа остају без квалификованих извршилаца послова.
“Нема возача, водоинсталатера и сличних занимања, а одлази и високообразовни кадар. Одлазе због увредљиво ниских зарада и тешких услова рада а комунална привреда са смањеним бројем радника неће нимало моћи да функционише. Ми не желимо да људе школујемо, стручно оспособљавамо и усавршавамо да би они одлазили, већ да би остали. Зато морамо да се изборимо за достојанство рада и за достојне зараде”, упозорила је Гојковић.
Учесници протеста су громогласно поздравили читање писма Европске федерације синдиката јавних служби (ЕФСЈС) која је подржала захтеве за повећање плата и одбрану професије у јавном сектору Србије. “Радници у јавном сектору заслужују безбедне услове рада, топли оброк, регрес и испуњење колективних уговора”, наводи се у поруци из Брисела. Додаје се да је дан раније ЕФСЈС организовала демонстрације здравствених и социјалних радника широм Европе са захтевом европским министрима здравства да се у секторима здравства и неге хитно побољшају услови рада. Радници у тим секторима су пре само две године слављени као хероји у борби против пандемије а данас, суочени с ниским платама, питају се да ли су заборављени, наводи се у писму ЕФСЈС.

На скупу је речено да у сектору јавног здравства и социјалне заштите Србије са приближно 130.000 запослених постоје три основице за обрачун плата – за немедицински кадар, за медицинске сестре и техничаре и за лекаре. У години на измаку, просечна плата у здравству са тзв. ковид додацима износила је око 79.000 динара, а у социјалној заштити око 57.000 динара. Упркос посебним колективним уговорима чије важење је недавно продужено, о износима плата нема преговора већ оне зависе од воље Владе.
Председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите “Независност” Зоран Илић замолио је учеснике протеста да наклоном искажу поштовање и захвалност запосленима у здравству и социјалној заштити.
“Ако се не испуне наши захтеви, биће нас много, много више на улици”, поручио је Илић уз бурно одобравање учесника протеста.
На просјачком штапу
О стању у делатности културе говорио је председник Гранског синдиката КУМ (култура, уметност, медији) Дарко Шпер који је казао да се у разговору са странцима културом хвалимо као нашим “природним и органским обележјем”, да је идентификујемо са идентитеом државе и грађана, као систем вредности без којег нема друштва.

“Али ту слику мења власт која одлучује о егзистенцији људи који раде у области културе, брину о њој, унапређују је и обогаћују. Запослени у култури Србије су слабо плаћена ‘војска’. Готово половина запослених у култури, мајстора специјалиста свих могућих профила без којих је немогуће организовати позоришну представу или неку изложбу, ради за минималац и за мање. Прекаријат је у култури! Од 35.000 до 50.000 динара су плате запослених који са много знања, вештина и воље веома често раде свој посао уз помоћ ‘штапа и канапа’. Стручњаци и уметници у култури раде за мање плате од истог нивоа стручности у другим делатностима. Може неко имати докторат, интернационални углед, заслуге за несумњиви уметнички домет, али то неће бити вредновано као код непотребног саветника неуспешног директора неког јавног предузећа”, навео је Дарко Шпер.
Протест је завршен предајом захтева Влади Србије од које се, како је наглашено, очекују хитни одговори.
С.Раковић