Доласком на место министра просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић је према својој изјави затекао хаос, али је за кратак период свог рада успео да то стање, према процени запослених у просвети, погорша. Да је то тако потврђују сва законска решења, почев од новог ЗОСОВ-а, нацрта закона о предшколском, основном и средњем образовању и васпитању, а нарочито предлог Нацрта закона о запосленима у јавним службама. Министар, изгледа, мисли да ће стварањем пуких чиновника, са једне стране, а са друге – сиромаха и просветних просјака, решити проблеме српског образовања. Може се запазити да „притезање“ образовног система кроз брутално понижавање запослених доприноси ескалирању насиља у школама. Вероватно нико министру није рекао да просветни радници треба да буду слободни и креативни, а не понижени, омаловажени, застрашени и у горем положају него икада.
Након разговора о Закону о запосленима у јавним службама, коме су, поред министра просвете и министар државне управе и локалне самоуправе, присуствовали и репрезентативни синдикати у образовању, исказана је потпуна неистина о преговорима и усаглашавању ставова са синдикатима. Министри јесу усагласили ставове између себе, али не и са синдикатима. Круцијални захтев ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ – да Закон буде повучен јер је сувишан и непримењив у образовању, нису прихватили ресорни министри. Да је било тако, потврђује и дискусија на Социјално-економском савету, чији је члан НЕЗАВИСНОСТ, јер је изјашњавање одложено за следећу седницу. Таквом ставу је допринео јасан став НЕЗАВИСНОСТИ: Закон је као такав непотребан, Закон дерогира већ стечена права и омогућује злоупотребе и политизација јавне службе, у овом случају образовања.
У свим преговорима са представницима Владе и ресорног Министарства имали смо увек обећања да ће просвета добити највеће повећање плата, јер је као јавна служба најлошије плаћена и вреднована за свој рад. Последњи предлог повећања плата без социјалног дијалога, не потврђују те речи.
Неприхватљив став, мишљење и однос према просвети премијерка изражава непримереним изјавама и коментарима које је у претходних 100 дана Владе успела да упути просветним радницима: „Наставници читају новине на часу“, имају „зимски распуст месец дана, а летњи три или два и по месеца“ или да „раде по два – три сата дневно”. Далеко више нас забрињава став и мишљење ресорног министра који није председници Владе објаснио обим и значај рада сваког просветног радника како за децу тако и за целокупни развој друштва и државе у целини.
У ,,одбрану“ образовања Србије, када то неће да уради министар, стао је Пауло Кореа, менаџер за трговину и конкурентност Светске банке, који каже да се у Србији у овом тренутку школују високо квалитетни кадрови што представља један невероватан потенцијал за земљу. Ипак, они често одлазе из земље или су запослени на позицијама где не могу да допринесу економском развоју што представља велики губитак. На основу досадашњих мера и потеза Владе и ресорног министра, јавља се и сумња у министров циљ да побољша квалитет рада јавних школа.
