Извор: Нова С

СЛЕДЕ ЛИ МАСОВНА ОТПУШТАЊА НАСТАВНИКА – МОЖДА И ДО 7 ОДСТО УГРОЖЕНИХ?
Скупштина Србије усвојила је измене и допуне пет закона из области образовања, а синдикати просветара критиковали су овај потез наводећи да нису питани за мишљење, а ни обавештени о овим изменама. Посебне критике упућене су на рачун комбинованих одељења. Наставници се прибојавају да би такав начин организације рада могао да доведе и до тога да велики број наставника буде проглашен технолошким вишком.

Из Синдиката образовања Србије раније су навели да ће „спајање“ два, три или четири разреда у комбиновано одељење, због узраста ученика, природе планова и програма наставе и учења, који се реализују, несумњиво негативно утицати на квалитет наставе.
Весна Војводић Митровић из Синдиката просветних радника „Независност“ за „Нову“ каже да је питање колико је такав модел добар за децу у српским школама и упозорава на његове последице – технолошке вишкове.

„Ако ћу ја предавати српски језик и књижевност ученицима одређеног узраста, а моја колегница старијим ђацима исти предмет, то значи да радимо обе, али ако се наметне појединцу да он ради комбиновано са ученицима различитог узраста, онда ‘отпада’ друга особа“, упозорава Војводић Митровић.
Она каже да не зна колико би били технолошки вишкови због комбинованих одељања, али додаје да не очекује „непријатне ломове“ пре избора наредне године јер „власт не жели да разљути грађане“.
„Ако нам се каже како ми стојимо никад боље финансијски, па како онда нема новаца за наставнике који би могли у једном рационалном и нормалном систему да предају и где ће више њих бити ангажовано“, каже наша саговорница.

„Битно је нагласити да није било неке јавне расправе која би омогућила да се просветари укључе у размишљање и допуну допуна и измена које треба да подигну квалитет нашег система образовања и васпитања“, рекла је Војводић Митровић.

Она је подсетила да је председник Србије Александар Вучић недавно повукао спорни Закон о експропријацији јер није било јавне расправе.
„Ми као грађани можемо да закључимо да је то битно за неке друге области нашег живота будући да се макар декларативно залажемо за то да је образовање кључ наше будућности, тако да мислим да је ствар овде јасна“, каже наша саговорница.

Војводић Митровић истиче да су законске новине „недовољно усмерене ка квалитативним помацима“.
Она је истакла да је требало смањити број ученика по одељењима по градским срединама, нарочито по гимназијама, где је знатно више него 30 ученика.
Ту је рад далеко од квалитетног и то демотивише и ученике и наставнике, јер је немогуће у таквим околностима ваљано функционисати, оцењује Војводић Митровић.