ЗАКОН О ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ: ОНО ШТО ВАЖИ ЗА АУСТРИЈУ И НЕМАЧКУ, НЕ ВАЖИ ЗА СРБИЈУ

ИНСАЈДЕР Објављено: 11.10.2017

Нацрт закона о дуалном образовању који је јуче усвојила Влада Србије, делимично је измењен након критика јавности, а пре свега Агенције за борбу против корупције и синдиката, потврђено је за Инсајдер у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. У предлогу закона остале су, међутим, кључне спорне одредбе – ђаци су ван оквира Закона о раду, односно послодавци не морају да им уплаћују доприносе, а немају ни права на синдикално организовање.
Министарство просвете
Након критика првог законског решења, Влада Србије је у измењеној верзији нацрта предложила повећане накнаде за рад ученика стручних средњих школа, а уведен је и надзор над пословима које спроводи Привредна комора Србије, што првим нацртом није било предвиђено иако је реч о представнику послодаваца. Избачена је и одредба да су ученици у обавези да поштују „интерна акта послодавца и правила радне дисциплине“, међутим, сва права која имају запослени у складу са Законом о раду нису добили.
У Аустрији и Немачкој, земљама које се узимају као узор за увођење дуалног образовања у Србији, послодавци ђацима уплаћују накнаду и доприносе и дозвољено им је и синдикално организовање.
Шест сати дневно, 91 динар по сату
Према нацрту закона објављеном у мају ове године, било је предвиђено да ђаци средњих стручних школа од три, односно четири године и специјалистичког образовања, поред наставе у школи, раде за послодавце до осам сати дневно, а максимално 35 сати недељно, за шта би требало да буду плаћени минимум 65 динара по сату за оно што се сматра „продуктивним радом“.

Међутим, према коначном нацрту закона, ђаци ће радити највише шест сати дневно, за шта ће добијати 91 динар по сату што је 70 одсто законски дефинисане минималне зараде.
Ипак, према анализи Инсајдера, чињеница да „продуктиван рад“ у Нацрту закона није јасно дефинисан оставља простор компанијама да ученицима произвољно одређују радне сате, а тиме и зараду. Истовремено, ђаци немају превише могућности за жалбу, јер су компаније у овом случају у функцији школа, а они ученици, а не радници што потвђује и министарство у свом одговору Инсајдеру.
„Наш закон се не односи на запошљавање већ на омогућавање ученицима да имају квалитетну праксу у којој се током школовања поштује наставни план и програм, а реализују га заједно наставник практичне наставе и лиценцирани инструктор из компаније који има положене педагошко-дидактичке вештине које прописује Завод за унапређивање образовања и васпитања,“ објашњава за Инсајдер саветница министра за дуално образовање Габријела Грујић.
У Немачкој и Аустрији радници-ђаци, у Србији само ђаци
Дуално образовање у средњим школама подразумева комбинацију теорије која се учи у школи и праксе која се обавља у компанијама. Елементи оваквог начина образовања присутни су у Србији од 2013. године и спроводе се у сарадњи са Немачком, Швајцарском и Аустријом, земљама у којима је овај вид образовања заступљен годинама.
Међутим, када је реч о односу према радним правима ђака, учешћу синдиката у процесу имплементације дуалног образовања, али и улози Привредне коморе, српска верзија се драстично разликује од оне у Аустрији или Немачкој.
У систему дуалног образовања у Немачкој и Аустрији послодавци ђацима уплаћују накнаду и доприносе, а с обзиром да су ђаци истовремено и запослени, њима је дозвољено и синдикално организовање.
Међутим, иако добијају 70 посто минималца за „рад кроз учење“ ђаци у Србији нису дефинисани као запослени и због тога нису заштићени ни одредбама Закона о раду.
На питање новинара Инсајдера због чега сличне одредбе нису уврштене у српски закон о дуалном образовању, помоћница министра просвете истиче да ученици у Србији нису у радном односу, али не одговара на питање због чега.
„Веома је битно нагласити да овим Законом ученик није у радном односу и не допиноси процесу производње…Накнада није накнада за „рад“ већ врста стипендије-мотивације за учење и стицање знања која ће им бити неопходна у даљој каријери приликом запошљавања,“ истиче Габријела Грујић за Инсајдер.
У Немачкој блискост послодавцима мана, у Србији предност
О томе да су разлике између домаћег модела дуалног образовања направљене плански сведочи и Студија изводљивости “Дуалног средњег стручног образовања у Србији” коју је Влада Србије наручила од Немачке организације за техничку сарадњу (ГИЗ).
У Студији се наводи да коморе у немачком систему стручног образовања, иако важне, нису укључене у развијање образовног програма због њихове блискости са послодавцима, док се када је реч о Србији тврди да Привредна комора може имати “важну улогу у увођењу и функционисању дуалног система стручног образовања”.
Агенција за борбу против корупције је у свом мишљењу о процени ризика корупције у јулу ове године међу главним замеркама истакла управо превелика овлашћења ПКС. Према нацрту, ПКС је надлежна да проверава да ли су послодавци испунили услове да учествују у систему дуалног образовања, води регистар послодаваца, али и бира чланове комисије за полагање завршног и матурског испита.
Новим изменама Министарство није смањило надлежности ПКС-а, али је у Нацрт закона убацило члан по коме ће надзор над обављањем послова ПКС-а који су поверени овим законом вршити Министарство просвете.
„У дуалном образовању учествују два система: један је систем образовања, а други је систем привреде. ПКС од јануара у свом чланству сублимира све привредне субјекте и као одговорна организација треба да узме учешће у реализацији дела компетенција које се односе на учење кроз рад у компанијама“,истиче Габријела Грујић за Инсајдер.
Симулација сарадње са синдикатима?
Такође, иако је рад синдиката у Немачкој омогућен, у истој студији ГИЗ-а се као актери који обликују образовне профиле наводе удружења послодаваца, компаније и надлежна Владина тела, док се синдикати и наставници наводе као потенцијална језгра “отпора према променама”.
На питање због чега синдикати нису укључени у процес увођења дуалног образовања и због чега нису у могућности да штите права ђака на учењу код послодаваца, као што је случај у Аустрији и Немачкој, помоћница министра просвете одговара да су синдикати „дали своје мишљење на Закон и њихова мишљења и сви њихови конструктивни предлози у циљу унапређивања образовања младих су усвојени“.
Међутим, Весна Војводић Митровић из синдиката „Независност“ каже за Инсајдер да се синдикати не слажу са министарством око суштине закона, истичући да то што су синдикати „сели за преговарачки сто“ да би поправили закон, не значи да су њихови захтеви усвојени нити да је њихово мишљење узето у обзир.
„То што су у министарству рекли да су на закону сарађивали са синдикатима тиче се њихове перцепције појма сарадње. Кад год седнете са њима за сто они то свима представљају као да смо се ми око свега договорили. С друге стране, ако не одете на састанак, они ће рећи да тиме имају одрешене руке,“ каже Војводић Митровић за Инсајдер.
Према њеним речима, синдикати нису учествовали у доношењу оваквог нацрта, додајући да има утисак да је овај закон унапред био спремљен да буде усвојен по сваку цену.
„Министарство има удворички однос према капиталу. Они су нама дали готов нацрт закона по коме су они прво смислили да ђаци раде бесплатно. Тек након наших апела, они су цењкајући се повећали накнаду за оно што они називају „продуктивним радом“, а што је отворено за манипулације“, истиче Војводић Митровић за Инсајдер.
Решење за незапосленост или наставак концепта „јефтине радне снаге“?
Новим законом којим би се у Србији увело обавезно дуално образовање за ученике средњих стручних школа, оставља доста простора за злоупотребу ученика као јефтине радне снаге.
Професор Иван Ивић, један од аутора Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године, рекао је раније за Инсајдер дастручна настава није спорна, међутим, додаје да се дуално образовање углавном односи на обучавање ђака за најниже послове по степену квалификације.
Марио Рељановић, професор радног права на Правном факултету Универзитета Унион истакао је раније за Инсајдер да дуално образовање, овако како га Србија замишља, има за циљ школовање јефтине радне снаге, којој ће конкуренција бити заправо ученици који се у том тренутку налазе у процесу дуалног образовања.
Такође, с обзиром да закон о дуалном образовању искључује примену закона о раду остаје озбиљна сумња у то под којим условима ће деца радити и какви су њихови начини заштите. Истовремено, ако пословне потребе послодавца не буду довољно велике за ангажовање ученика за стално, ни од најављеног смањења незапослености младих неће бити ништа.
Један од могућих проблема је и то што послодавци немају обавезу да запосле ниједног ученика, чак ни оне који су се добро показали. Самим тим се поставља питање зашто би имали мотивацију да некога задрже, ако на једноставнијим пословима могу сваке године изнова да ангажују нове ученике.
Неограничен број уговора о дуалном образовању
Иако су то били захтеви Агенције за борбу против корупције, законом неће бити ограничен број уговора о дуалном образовању које послодавац може закључити, нити ће министарство и школе бити обавезне да објаве конкретне уговоре о дуалном образовању између ђака и компанија.
Како наводе у министарству, школе и ПКС ће на својим званичним интернет страницама само објављивати основне информације о плану и програму наставе и учења и друге информације од значаја за извођење учења кроз рад.

Дуално уз „активну помоћ“
Влада Србије од 2013. године уводи дуално образовање уз активну помоћ Аустрије и Немачке, а потписани су и многи меморандуми и споразуми. На имплементацији и конкретним програмима дуалног образовања заједно са Владом Србије и ПКС-ом раде Немачка организације за међународну сарадњу (ГИЗ), Привредна комора Аустрије и Аустријска развојна агенција (АДА), али и Сwисс цонтацт, швајцарска пословно-оријентисана фондација за интернационалну сарадњу.
На информативној манифестацији на тему „Дуално образовање – Перспективе и подстицајна средства“ у мају ове године саветник за дуално образовање из Немачко-српске привредне коморе Оливер Херлен најавио је да ће у оквиру те коморе бити основана Радна група за дуално образовање, са циљем информисања и међусобне размене идеја и искустава. Представљен је и пројекат којим би српске компаније, које имају матична предузећа на територији неке од земаља ЕУ, добиле подстицајна средстава из Немачке за успешно увођење модела дуалног образовања.
У школи максимално четвртина часова
Према предлогу Закона о дуалном образовању који је Влада Србије упутила у скупштинску процедуру обим учења кроз рад износи најмање 20 одсто, а највише 80 одсто часова од укупног броја часова стручних предмета. У школи се реализује највише 25 одсто часова учења кроз рад.
Подзаконске акте за спровођење овог закона, министар доноси у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Такође, Влада образује комисију за развој и спровођење дуалног образовања у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.