Правна питања и одговори

Sutra se u Beogradu, na našu sramotu, održava skup ekstremnih desničara, ljudi koji na svojim društvenim mrežama kontinuirano promovišu fašističke i rasističke sadržaje. Ovoga puta, na udaru će im se naći radnici migranti. Migrantski radnici, izbeglice, ne napuštaju svoje zemlje iz hira ili dosade, oni beže od ratova, represije po različitim osnovama, siromaštva, ekoloških katastrofa, prouzrokovanih nemilosrdnim eksploatacijama prirodnih bogatstava od strane multinacionalnih kompanija. Zvuči li vam to poznato? Zavidi li im to neko zato što, u najvećem broju slučajeva, rade za male zarade, po dvanaest sati dnevno, žive u bednim uslovima, najčešće u kolektivnim smeštajevima, bez zdravstvene zaštite? Integraciju niko i ne pominje, a retko će ko da se obraduje kada se izbore za nešto dostojanstveniji položaj ili kada se otrgnu raznim kriminalcima koji ih nekažnjeno zloupotrebavaju.

Okretanje radnika, jednih protiv drugih, nije rešenje za bilo koji problem, na taj način samo pomažemo onima koji se na njihovoj bedi bogate i koji bi, da mogu, isto tako tretirali i domaće radnike. Nemojte da se plašimo da upoznamo druge kulture i običaje, oni su na to jednako ponosni kao i mi na svoje!

Da se razumemo, nisu ovi ekstremni desničari ni patriote, jer im ne smeta da na skupovima po svetu sede zajedno sa onima koji, u svojim programima, iznose stavove o otimanju delova teritorije naše države Srbije. Maskirani napadaju prostorije i aktiviste organizacija koje poštuju antifašističku borbu našeg naroda, sutra će napadati i nas koji se borimo za dostojanstven rad i život svakog radnika. Ne žele oni da spreče osiromašenje radnika u Srbiji ili da unaprede njihov položaj, nikada im to nije bio cilj, pa ni organizacijom ovog skupa.

Istog dana, dakle sutra, 24. oktobra u 16 časova, na Trgu Dimitrija Tucovića u Beogradu, Zrenjaninski socijalni forum organizuje Skup solidarnosti sa radnicima migrantima. Ima nas koji ćemo doći i izraziti solidarnost, mogu da razumem i one koji iz raznih razloga neće doći, ali jedine koje ne razumem i ne želim da razumem su oni koje sve ovo ostavlja ravnodušnim i one koji će se identifikovati sa fašistima – kako sebe ova grupa ljudi sa pravom naziva.

Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“

Поштовани чланови ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, на сајту Министарства просвете у делу Прописи/Остали документи налазе се тумачења која се односе на остваривање права на солидарну помоћ.
Усаглашена тумачења са данашњег састанка ће ускоро бити доступна.

УГС

Вести УГС НЕЗАВИСНОСТ

Анкета о примањима и трошковима запослених користиће синдикатима који ће у преговорима тражити да се уместо две корпе – минималне и просечне, дефинише једиствена протошачка корпа довољна за достајанствен живот

Данас би требало да започну преговори о износу минималне зараде за 2026. годину а тим поводом два репрезентативне синдикалне организације – Уједињени грански синдикати “Независност“ и Савез самосталних синдиката спровели су анкету о зарадама и трошковима запослених, као и о њиховим проценама реалног обима потрошачке корпе.

Саветник за економска питања у УГС „Независност“ Зоран Ристић изјавио је за агенцију Бета да је примарни циљ анкете да се утврде потребе грађана и упореде са статистичким подацима о минималној и просечној потрошачкој корпи.

„На основу тога ћемо конципирати јасније захтеве о потрошачкој корпи и тражићемо да се дефинише једна корпа уместо две – минималне и просечне“, објаснио је Ристић.

Он је истакао да би та јединствена потрошачка корпа требало да задовољи потребе грађана за пристојним и достајанственим животом.

Ристић је навео да већина земаља ЕУ има јединствену потрошачку корпу, уместо да дели грађане по основу садржаја две корпе – минималне и просечне, што је одомаћена пракса у Србији. Осим тога, логично је да и Србија има јединствену потрошачку корпу ако заиста жели да се прикључи Европској унији.

Одавно је став репрезентативних синдиката да минимална зарада треба да буде довољна за подмиривање основних потреба запосленог и његове породице, односно да се приликом њеног дефинисања мора уважити кретање животних трошкова и реална инфлација.

Иако коначну одлуку о износу “минималца” у 2026. треба да донесе Социјално-економски савет, председник Србије Алекандар Вучић је средином лета рекао да ће минимална зарада од 1. јануара бити 550 евра. То ће бити обезбеђено повећањем неопорезивог дела зараде за нешто више од 15 одсто.

С. Р.