ПОШТОВАНИ МИНИСТРЕ 31 01 2011

///ПОШТОВАНИ МИНИСТРЕ 31 01 2011

Поштовани Министре,

 

просветни систем ове земље налази се, у пуном смислу те речи, у хаосу, док материјални положај запослених, унутар тог система, практично императивно намеће потребу да се о том стању нешто каже, па и напише. Не са намером да се неко вређа и просто критикује критике ради, већ са намером да поступите исправно и преузмете одговорност за објективно постојећу ситуацију. Наравно, питање се не своди једноставно на проблем зараде, него на целокупну реформу образовног система која показује одлике опште бесциљности и за коју се са пуно разлога може рећи да је неуспешна, недовољно национално осмишљена, без јасне и препознатљиве дугорочне визије.

Ипак, већ на самом почетку присутан је оправдан страх од тога да се полемика о стању, који као саставни део укључује и расправу о материјалном положају запослених, претвори у бесциљан сизифовски посао, или разговор глувих телефона при чему суштински дијалог није ни отпочео. За такаву ситуацију, у којој Држава већ пуне две године нема макроекономску стратегију, одговорност у највећој мери сносе надлежни органи и институције, а посебно Министарство просвете које и даље инсистира на реформама.

Садашња ситуација, као и започети штрајк, и јесте израз нараслог незадовољства просветних радника таквим стањем.

Поменуто незадовољство може се лако објаснити. У пракси реформа просветног система се свела на свеопшти пораст трошкова образовања, повећањем броја ученика у одељењима, отпуштање запослених, драстично урушавање материјалног положаја радника у просвети и деградирање друштвеног статуса саме просвете. Ови проблеми не могу се једноставно објашњавати искључиво друштвеном кризом или пак светском економском рецесијом и финансијским проблемима. Још мање се они могу решавати претњама, штрајкачима и разноврсним манипулацијама које се своде на непознавање проблема у чему предњачи јавни сервис РТС Србије.

Морате да схватите да описивање нашег образовног система више подсећа на неку афричку него на европску земљу. То је управо последица чињенице да се примењује модел који се у развијеним земљама евидентно напушта.

Ми смо и након десет година транзиције подједнако удаљени од решевања проблема као што смо били и на њеном почетку. О свему овоме морате да размислите, посебно уколико знате да су инвестиције у образовање, инвестиције у будућност. Изненађени смо чињеницом, да они који треба да мисле на будућност руше државни систем.

Министарство просвете објављује информације у којима наводи да од 1804 школа у Републици Србији 693 раде , 637 је у законском штрајку, а 440 школа не ради. Поштовани Министре, у пребројавању сте превидели 34 школе.

Окрећете јавно мњење и грађане Републике Србије против просветних радника. Мислите ли да су грађани Републике Србије навикнути да само слушају, а не и да мисле?

ГСПРС «Независност» сматра да буџет, као економски устав једне државе, треба само дисциплиновати, а не свађати буџетске кориснике преливањем новчаних средстава.

Просвета неће прихватити да њени захтеви угрожавају макроекономску стабилност Републике Србије.

Како би рецимо, министар просвете у Немачкој, објаснио да је просвета у тој земљи доспела у ситуацију у којој се налази наша? Да ли заиста мислите да би могао да избегне одговорност за такву ситуацију?

     ГСПРС «Независност»

           Покрајински одбор Војводине

      Нада Јокић, председница

 

2011-01-31T11:02:55+02:0031.01. 2011.|Актуелно|