RTS
Договор око минималне цене рада, као и око прекида штрајкова у просвети и здравству, није постигнут на седници Социјално економског савета. Конфедерација слободних синдиката упозорава да је социјална правда на ниском нивоу и да нема совцијалног дијалога.
Социјално-економски савет није постигао договор око минималне цене рада као ни око прекида штрајкова у просвети и здравству, речено је после данашње седнице тог тела.
Министар рада и социјалне политике Србије Расим Љајић је рекао да је од почетка кризе у Србији, према проценама које им је саопштио Међународни монетарни фонд без посла остало око 400.000 људи, од чега 200.000 који су радили „на црно“.
Љајић је најавио да ће Савет расправљати следеће недеље о економско-социјално ситуацији, штрајковима и минималној цени рада.
Према његовим речима, није дошло до приближавања ставова око прекида штрајкова на данашњој седници на којој је присуствовао и министар образовања Жарко Обрадовић, али да је „показана спремност за социјалним дијалогом“.
Када је реч о минималној цени рада, Унија послодаваца остала при ставу да се минимална цена рада повећа са 95 на 96 динара по радном часу, док Синдикат тражи да се повећа на 105 динара, каже Љајић.
Министарство финансија, према речима министра рада, прави калкулације за колико се може повећати минимална цена рада, а да се не угрози макроекономска стабилност те да ће влада, уколико се до следеће недеље синдикати и послодавци не договоре, сама дефинисати минималну цену рада.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је рекао да уколико се не договоре нема сврхе да се тимпитањем бави Савет и да се то питање и формално пренесе у надлежност владе и додао да Министарство намерно одуговлачи са проценама.
Орбовић је рекао да послодавци, према њиховим проценама, за порезе и доприносе дугују држави око 200 милијарди динара, а на питање где влада може наћи новац за повећање плата одговорио да то није брига синдиката и да је један од начина управо у томе да наплати порезе и доприносе.
Савет је данас прихватио проширено дејство два посебна колективна уговора за запослене у области грађевине и пољопривреде, која су до сада важила само за чланове Уније послодаваца.
Истовремено, председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић упозорио је да је социјална правда у Србији на веома ниском нивоу, да социјални дијалог не постоји, као и да Социјално-економски савет нема легитимне представнике запослених.
„Тражимо од министра рада да утврди нови Социјално-економски савет са легитимним представницима, јер овај који данас заседа не прихватамо“, рекао је Цветановић на конференцији за новинаре.
Према његовим речима, та организација тражи одговор и објашњење Министарства за рад зашто ни након годину дана од поступка утвђивања репрезентативности, синдикат није добио одговор.
Цветановић је додао да је Србија суочена са свакодневним штрајковима, првенствено због тога што није постојао дијалог о буџету за 2011. годину.
„Уколико наставе са доношењем прописа и закона мимо представника синдиката, то ће довести до социјалних сукоба“, рекао је Цветановић.
Представник Уније синдиката просветних радника Србије Миодраг Протић указао је да је буџет за просвету прошле године износио једну седмину укупног буџета, а да је ове године једну осмину, што је, према његовим речима, недовољно.
Протић је додао да ће тај синдикат сутра, након нове рунде преговора са владом, вероватно донети одлуку о даљој радикализацији штрајка.
Председник Синдиката запослених у социјалној заштити Србије Миленко Чуровић указао је да плате запослених у тој области нису повећаване од 2007. године и да велики број радника прима дохотке ниже од загарантоване зараде, која износи 17.000 динара.
Чуровић јесе нада да ће ускоро бити потписан Колективни уговор у социјалној заштити, јер, како је рекао, нови закон о социјалној заштити, који ускоро треба да буде усвојен, не може се примењивати без постојања таквог уговора.
Председник Синдиката „Телеком Србија“ Мирослав Јоксимовић рекао је да треба ставити мораторијум на продају „Телекома“, до 2013. године.
„У овом тренутку не треба продавати Телеком“, поновио је Јоксмовић.
