Strategija obrazovanja do 2020.
Povećanje broja mališana koji idu u vrtiće sa sadašnjih 40 na 70 odsto, sprečavanje osipanja dece iz osnovnih škola, reforma gimnazija i povećanje broja učenika koji upisuju gimnazije sa 25 na 30 do 40 odsto, uvođenje opšte mature kao zamene za prijemni na fakultetima, povećanje broja visokoobrazovanih ljudi sa 11 na 30 odsto – sve su to ciljevi zacrtani u strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine, čija izrada se ovih dana privodi kraju.
Gimnazije zahtevaju najviše ulaganja
Srbija će do proleća dobiti strategiju obrazovanja, odnosno smernice u kom pravcu bi trebalo da se razvija obrazovni sistem u narednih 10 godina. Dokument je u završnoj fazi, polovinom januara očekuje se da počne javna rasprava, a na proleće da bude usvojena u Skupštini. Prof. dr Ana Pešikan, koordinator na izradi strategije, kaže da je ovim dokumentom prvi put obrazovanje sagledano u celini, od predškolskog nivoa do doktorskih studija.
– Evropa je zacrtala da do 2020. godine 40 odsto stanovništva uzrasta 30-34 godine ima visoko obrazovanje. Mi smo bili skromniji, jer sada imamo oko 11 odsto ljudi sa visokom i višom spremom, pa smo odredili kao cilj da 30 odsto stanovništva ima visoko obrazovanje. Da bi ostvarili taj cilj, gimnazije moraju da se reformišu jer one su glavni generatori kadrova koji treba da nastave školovanje – priča za “Blic” Ana Pešikan.
Trenutno gimnazije upisuje oko 25 odsto maturanata, dok preostalih 75 odsto ide u srednje stručne škole. Interesantno je da 75 odsto učenika koji završe srednje stručne škole upisuje fakultete, što se smatra apsurdnim jer u Evropi oko 50 odsto svršenih osnovaca upisuje gimnazije, dok druga polovina upisuje srednje stručne škole koje ih spremaju za posao.
– U gimnazije se definitivno mora najviše ulagati. One moraju imati bolju vannastavnu ponudu, gde god je to moguće jednosmenski rad od osam do 16 sati. Samo reformisane gimnazije mogu da privuku najbolje učenike, a tendencija je da gimnazije upisuje 30 do 40 odsto đaka iz svake generacije maturanata. Reformu gimnazija mora pratiti i veće ulaganje u obrazovanje. Trenutno se za obrazovanje izdvaja oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se u razvijenim evropskim zemljama izdvaja šest odsto BDP – nastavlja Pešikan
Novina koja se uvodi budućim generacijama gimnazijalaca jeste opšta matura, koja će istovremeno biti i prijemni za fakultete. Ona će imati set obaveznih predmeta koje polažu svi učenici i nekoliko izbornih za koje će se učenik sam opredeljivati. U srednjim stručnim školama polagaće se stručna matura, a oni koji budu želeli da nastave školovanje moraće da polažu i opštu maturu.
– Reforme obrazovanja nema bez promene koncepta obrazovanja nastavnika. Mora se razviti sistem dobrog bazičnog obrazovanja nastavnika na fakultetima. Već je propisano da se u nastavu ne može ući bez 36 ESP bodova iz psihologije, metodike i pedagogije. Na fakultetima je da nastavu organizuju tako da kroz master programe svi koji žele mesto nastavnika u školama mogu da sakupe potrebne bodove – zaključuje prof. Pešikan.
Strategija ne donosi ništa novo.
Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, međutim, nije zadovoljna ponuđenim rešenjima u strategiji jer, kako kaže, skoro ništa novo nije ponuđeno.
– U osnovnim školama nema mnogo inovacija, dok je za srednje opšte obrazovanje ostao konzervativan koncept. Ni za gimnazije nema novih rešenja, već će ostati ista podela na prirodne i društvene smerove – kaže profesorka Radunović.
Više dece u vrtićima
Strategija je predvidela da se spreči i osipanje dece iz osnovnih škola, koje je sada 10 do 15 odsto, dok je evropski standard ispod 10 odsto. Preduslov sprečavanja osipanja učenika je i veći obuhvat mališana u predškolskim ustanovama. Kod nas u vrtiće ide 40 odsto mališana, dok je u svetu prosek oko 90 odsto. Cilj Srbije je da se poveća obuhvat na 70 odsto.
– Naravno, ne možemo sazidati 100 novih vrtića odjednom, ali imamo praznih školskih zgrada ili administrativnih objekata koji se mogu adaptirati. Ako nema klasičnih vrtića, mogu poslužiti i alternativne forme koje će raditi po akreditovanim programima – kaže prof. Ana Pešikan.
BLIC
