Сваки месец школовања, студенте из унутрашњости, кошта најмање 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Међутим, трошкови студената који се не финансирају из буџета двоструко су већи.
Стрес због пријемних испита за бруцоше је прошао, али за родитеље студената из унутрашњости следи нови, финансијски стрес. Студенту који је на буџету и не живи у дому, према статистикама, за месец дана живота у Београду треба око 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Трошкови самофинансирајућих студената често су и дупло већи
Лидија Милићевић из Крушевца, која има ћерку на студијама у Београду и још једног ђака, каже да је Београд много скупљи град од Крушевца.
„При том, Крушевљани немају чак ни републички просек, што значи да је додатно оптерећење за породицу која већ има два ђака у кући огромно“, каже Лидија.
Пре свега, треба платити школарину, која се у зависности од факултета на државном универзитету креће од 45.000 до 250.000 динара. Комплети књига коштају у просеку 20.000 динара. Пријаве испита и потврде разних служби по комаду коштају од 500 до 1.000 динара.
Поред свих набројаних трошкова, породица Милићевић, само за основне ствари, односно храну и смештај, мора да издвоји просечну плату у Србији.
Лидија Милићевић каже да су трошкови на месечном нивоу око 350 евра и то ако се не рачунају трошкови за козметику, одећу и обућу.
Под условом да новац не троши на ствари попут излазака, одлазака у позориште, биоскоп и слично, студент који живи у дому месечно најмање потроши 10.000 динара.
Трошкови исхране у студентским домовима за месец дана износе око 4.000 динара, а када се томе додају трошкови станарине, маркица за ГСП, претплата за библиотеку и Интернет, свота новца се удвостручи.
Недовољно места у дому
Последњи студентски дом у Београду је изграђен давне 1978. године. Сваке године за домове конкурише многоструко више студената него што има кревета.
Трошкови живота када изнајмљујете стан расту најмање дупло.
За мале станове у деловима града удаљеним од центра потребно је издвојити од 150 до 200 евра месечно, а за двособан стан од 200 до 300 евра. Колико им време дозволи, студенти се за додатне финансије сналазе на разне начине.
Стојан Лончаревић из Савеза студената Београда каже да се студенти углавном сналазе тако што раде привремене послове преко Студентских задруга. Финансијски живот студената у престоници могу да олакшају разни попусти који су, према многима, недовољни.
Лончаревић каже да постоје одређени попусти, које омогућавају студентске картице, али да су ти попусти веома мали.
С обзиром на то да један студент, без школарине и књига, у Београду годишње кошта родитеље скоро 5.000 евра, многи од њих опредељују се за задуживање код банака. Скоро све банке имају посебне услове за студенте. У зависности од банке, услови су различити, а за додатне студентске погодности потребнан је доказ о студирању.
РТС
