Nasilje u Školama bez ikakvih sankcija – direktori i nastavnici nemaju naČina da kazne Đake koji Šikaniraju vrŠnjake
Jači od zakona – Učenik koji premlati druga, ošamari nastavnika ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon
Učenik osnovne škole u Srbiji koji premlati školskog druga, ošamari nastavnicu ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon. Mali nasilnik može da radi šta hoće jer za njega ne postoji adekvatna kazna u našem školskom sistemu, slažu se sagovornici Pressa, i napominju da nasilja u školama trenutno ima više nego ikada.
Premeštaj u drugu školu, kao „krajnja vaspitna mera“ za tabadžiju iz školske klupe, moguć je samo uz saglasnost roditelja, ali i druge škole koja treba da prihvati da ga primi. Da se sa ovim problemom nije lako izboriti govore sve češći slučajevi brutalnog ponašanja osnovaca koji zaprepašćuju javnost.
Kao u koridi
U jednoj beogradskoj osnovnoj školi jedan desetogodišnjak, učenik četvrtog razreda, svakog dana iz zabave premlati po jedno dete. Nastavnici na čelu sa direktorom priznaju da ne mogu da učine ništa u ovom slučaju.
Maltretiraju 80 odsto nastavnika
Radmila Dodić kaže da zakon nije predvideo kazne za nasilje nad prosvetnim radnicima.
– Ovde nije popularno pominjati nasilje nad prosvetnim radnicima od strane učenika, roditelja, relevantnih institucija. Zaštitu nastavnika zakonodavac uopšte nije predvideo. Čak nije bilo ni zvaničnog reagovanja posle obrađenih odgovora u anketi koju je FBOS sproveo pod nazivom „Nasilje nad prosvetnim radnicima“, a koja je pokazala da je 80 odsto nastavnika doživelo neki oblik maltretiranja – ističe Radmila Dodić.
– Ovaj dečak uvek istuče makar jedno dete. Nekada mu u pomoć priskoči i brat koji ide u osmi razred. Nasilnik poštedi samo učenike iz svog razreda, ali su oni, zauzvrat, prinuđeni da navijaju za njega i ne smeju da ga prijave. Jedan dan sam naletela na stravičan prizor u školskom dvorištu: dok je ovaj tabadžija tukao jednog nesrećnika iz petog razreda, njegovi drugovi su glasno navijali, bodreći ga. Sve je ličilo na koridu. Roditelji druge dece su očajni, traže od direktora da nešto preduzme, ali on je nemoćan jer mu je zakon vezao ruke – otkriva za Press nastavnica koja radi u ovoj školi.
Načelnica Gradske prosvetne inspekcije Verica Kovačević potvrđuje za Press da se prema postojećem zakonu osnovac, ma šta radio i kako se ponašao, ne može nikako kazniti. Krajnja kazna koja može da ga zadesi je prebacivanje u drugu školu, ali samo uz saglasnost njegovih roditelja.
– Međutim, čak i kada se roditelji slože da se dete prebaci u drugu školu, ta škola može da odbije da ga primi – navodi Kovačević.
Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Antić tvrdi da je nasilje u školama prisutnije nego ikad.
– Učenici se tuku, psuju kao kočijaši, maltretiraju drugove, nastavnike šutiraju, gađaju kredom, pokvase im stolicu na kojoj sede… – navodi Antić.
On ističe da je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja bukvalno ponizio nastavnike.
– S obzirom na to kakvo nam je aktuelno Ministarstvo prosvete, ali i nekoliko prethodnih, nije ni čudo što nam je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja loš. Na obrazovne zakone ne utiču ljudi iz struke, već oni koji sede u kabinetu ministra prosvete. Školi su vezane ruke, a nastavnici su nam poniženi, uvređeni, degradirani… Učenik može da vas šutne, vi možete samo da ćutite i trpite ili da promenite radno mesto – upozorava Antić.
Violeta Nedeljković, Beograd