Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.
U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.
Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.
– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.
Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).
Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.
Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.
Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…
Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.
S. Gucijan
