Prava stvar – Prosvetni radnici u Srbiji podržavaju model kolege iz Osijeka
Prosvetni radnici u Srbiji bez rezerve podržavaju metod rada direktora OŠ „Vijenac“ iz Osijeka Stjepana Sokola, koji je ukinuo domaće zadatke, uz obrazloženje da su oni nepotrebno opterećenje za đake
Sokol, koji ovu praksu već 15 godina primenjuje na časovima, objašnjava za Press da je poenta u tome da učenici najviše posla odrade u školi i da pritom dobiju stručnu pomoć.
Samo dobrovoljno
– Vodili smo se idejom da kod njih promovišemo kulturu rada. Želeli smo da im kažemo da je njihov izbor da li će mnogo više raditi u školi ili će imati posla kod kuće. Ideja je da kod kuće samo dovrše posao koji nisu uradili u školi – ističe Sokol, i dodaje da je većina učenika prezadovoljna.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović objašnjava za naš list da je ova praksa odlična i da već dugo postoji u svetu, ali da u Srbiji za sada ne postoje uslovi da se ona sprovede.
Suprotan stav: Domaći dobar za đake
Ima i onih koji misle drugačije, pa tako predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević smatra da nastavnici davanjem domaćih zadataka stvaraju radne navike kod dece i da ih nikako ne bi trebalo ukinuti:
– Škola postoji ne samo da se deca uče činjenicama i dobijaju ocene, već da ih nauči odnosu prema obavezama i radu. Domaći je odnos prema profesionalnoj obavezi kojoj treba da pristupe ozbiljno. Najvažnije je da to ponesu iz škole, ostalo se može i zaboraviti. Nikada se neću odreći prava da detetu kažem da nešto uradi i kod kuće.
– Đaci su u takvim školama do 17 časova, rade u jednoj smeni, sa dovoljnim brojem nastavnika i sve završe u školi. Između časova imaju i vannastavne aktivnosti, a udžbenici mogu da ostanu u školi. Viši standard društva obezbeđuje i viši standard obrazovanja. Ali, mi trenutno nemamo finansijskih i prostornih mogućnosti da to realizujemo – kaže Radunovićeva.
Učitelj i pedagog iz beogradske OŠ „Kralj Petar Prvi“ Miroslav Marinković kaže da nikada nije zadavao mnogo domaćih zadataka, jer se kod dece tako stvara odbojnost prema školi, pogotovo kada im se oni zadaju tokom raspusta ili vikenda.
– Praksa je pokazala da je bolje u školi uraditi što više i provežbati na času. Domaći treba da bude nadgradnja i primena naučenog, da proistekne iz dečje potrebe, a ne iz prisile. Ukoliko zadamo domaći za vikend, dete to shvata kao kaznu, jer je moglo da ga iskoristi za mnogo korisnije sadržaje – ističe Marinković.
Shvataju kao kaznu
Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić kaže da se ovaj metod već primenjuje u nekim školama u Srbiji, gde postoji celodnevna nastava koja uključuje i produženi boravak do 17 časova.
– Ministarstvo prosvete odavno ima ideju da sve beogradske škole imaju takvu nastavu, jer u njima postoji takva mogućnost, budući da imaju manje učenika i mogu da rade u jednoj smeni – navodi ona.
Ana Vlahović