Поштовани,

 

            Обраћамо вам се као ваши чланови, а све у циљу да нам помогнете да пронађемо излазак из ситуације коју су нам наметнули Влада и Министарство просвете. Већ сте упознати да смо након 27 месеци игнорисања од стране Владе да ступи у социјални дијалог са синдиукатима просветних радника у Србији организовали штрајк. Штрајк је почео 24. 01. 2011. године. Захтеви синдиката су били јасни, директни и конкретни. Ургентни захтев је био повећање плата за износ инфлације у претходне две године, средњерочни (измене закона и прописа) и дугорочни (стратегија образовања у Србији).

Подсећамо вас да смо у више наврата указивали на многе проблеме којима је бременито образовање у Србији. Инертан и неефикасан образовни систем непримерен је како ученицима тако и захтевима Европске Уније. Овоме доприносе неодоварајући закони и прописи, недовољно улагање у образовање, а посебно поступци министра Жарка Обрадовића, који у образовању не препознаје најзначајнију ,,инвестицију“ једне државе. Да је то тако потврђују и следеће чињенице: нема социјалног дијалога већ је на делу социјални монолог по систему узми или остави, из године у годину се смањујуе издвајање за образовање из Бруто националног дохотка, просечна плата у јавном сектору везана за просечну пензију (модел непознат у свету), образовање се третира као „најтежа“ јавна потрошња, закон о Буџету се проглашава као закон над законима, те се суспендују одредбе из Закона о раду, министарство дели бесплатне уџебенике без обзира на социјално стање ученика на штету зарада запослених у образовању, нема рационализације броја школа и броја запослених, крши се Закон о основама образовања и васпитања, непрекидно повећава број запоослених под скривеним политичким окриљем свих у просвети, суспендована је Уредбу о коефицијентима запослених у образовању, Министар се непрекидно ставља изнад закона и просветне раднике дели на подобне и неподобне које ће казнити, обмањује јавност око потписивања Протокола о измени зарада за ову годину, прети смањењем зарада, а истовремено тражи да се изгубљени часови надохнаде, итд. Министар просвете најављује насилно и незаконито гушење штрајка у образовању смањењем плата и отказима, уводи дискриминацију образовања у односу на друге јавне делатности и тиме спроводи мере застрашивања. Не схвата да неће решити ни један проблем у образовању, нити покренути структурну реформу.

            Насупрот захтевима просветних радника су:

–         признање државе да директори јавних предизећа кроз јавне набавке утаје око милијарду евра (што је цео буџет министарства просвете или 28 пута више од онога што сада тражимо да би се прекинуо штрајк),

–         прављење губитака од стране директора 570 јавних предузећа у износу од приближно 4 милијарде евра (што је око половине укупног Буџета Србије или око 4 пута више од буџета просвете), и истовремено прибављање зараде од 110 милиона евра за свој успешан рад,

–         пљачкање 138 милиона евра од стране партијских кадрова у афери „Колубара“, при чему је на разноразна острва пребачен новац тајкуна који не плаћају никакав порез држави тако да је у Србији највеће црно тржиште у Европи (око 40%),

–         рекордан број агенција у којима се троше буџетска средства и запошљавају партијски кадрови, скуп државни апарат итд.

            Стандард запослених у образовању је драстично опао, након успешног штрајка у правосуђу и полицији, након смањења релативног учешћа буџета просвете у буџету Републике Србије са једне седмине на једну осмину, као и смањења у бруто националном дохотку са 4,0% на 3,3%, након непрекидног омаловажавања професије просветног радника у очима јавности, медијском хајком и сл.

            Заједничке интересе свих учесника у образовном процесу препознајемо у квалитетном бесплатном образовању на свим нивоима у Србији. Наша истрајност темељи се на уверењу да смо у овој борби на истој страни са ученицима, студентима и родитељима. Квалитетно образовање нема алтернативу осим, можда, за актуелног Министра просвете. Наш циљ превазилази питање зарада, и обухвата борбу за спас просвете у Србији, јер за квалитетно образовање никада нема довољно ни слуха ни новаца.

            Било би нам драгоцено ваше мишљење и подршка у овом штрајку, као и указивање неразумној Влади на значај образовања за будућност ове државе и њене перспективе као будуће чланице Европске Уније.

 

                                                                                                                                      ГСПРС „Независност“

                                                                                                                        проф. др Тимислав Живановић, председник