Многе средње школе нису прихватиле препоруку надлежних да на екскурзије у иностранство иду само ученици завршних разреда, јер је, како кажу, стигла прекасно. Иностранство најпривлачнија дестинација и за ђаке, али и за родитеље.
Доминантна тема првих родитељских састанака су и екскурзије, јер се на њих најчешће креће већ почетком октобра. Препоруку Министарства просвете, науке и технолошког развоја да у иностранство иду само ђаци завршних разреда средњих школа многи нису могли да прихвате, јер је, како кажу, она стигла прекасно, кад су већ одабране дестинације.
Упркос кризи, и ове године и ђацима и родитељима привлачније је иностранство од путовања по Србији.
Сваке године стасају нове генерације средњошколаца, али са сличним жељама и очекивањима од ђачких путовања.
Средњошколци су готово сагласни да би требало још од прве године да иду у иностранство, јер су, како кажу, у основној школи обилазили Србију. Таквог редоследа приоритета свесни су и сами професори
„Деци је провод да натрпају лименке пива, и да имају нека искуства, почев од тих искустава да се опусте до сексуалних искустава. Представа њиховог провода је то, а то је висок степен ризика“, каже директорка Средње медицинске школе у Београду Нада Тирфковић.
За путовања ван земље навијају и сами родитељи. Тврде, више се исплати. Примера ради, деветодневна екскурзија у Италију, Француску и Шпанију кошта око 420 евра.
„Кад би сте узели, на пример, девет дана на Копаонику, добили бисте да је нешто мало скупља екскурзија у иностранство, а много је атрактивнија. И услуга је много квалитетнија, много су боље собе, већи су и чистији хотели, атрактивније је и у принципу је све боље“, каже помоћник дирекора Правно пословне школе из Београда Александар Чуљковић.
Неки проблеми настају тек када екскурзија прође, а то је како платити агенцији преостале рате.
Тирфковићева каже да јој није јасно како се родитељи обавежу, обећају детету, а онда долазе шест месеци након екскурзије са причом да не могу да регулишу остатак исплате.
„Ми смо сматрали да одрасли људи планирају да ли нешто могу или не могу и да не може неко уместо њих да плаћа. Агенција тужи мене, јер сам потписала уговор, затезне камате. Укратко неко то мора да плати, а ко је тај неко?“, каже директорка Средње медицинске школе.
У инспекцији кажу да школа може да покрене судски спор против таквог родитеља. Такође, опомињу да о висини дневнице, која је доборовољна, не сме да одлучује само Савет родитеља, што се у школама понекад дешава.
„Када се донесе та висина дневнице, са тиме морају бити упознати сви родитељи. Укупни трошкови путовања, укључујући и дневнице, треба да буду транспарентни и да су сви родитељи са тиме упознати. Тек онда може да се види да ли има довољан број ученика и да ли може да се реализује путовање“, каже начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.
Професорске дневнице крећу се од 10 до 40 евра по ученику, у зависности од тога где се иде и од платежне могућности родитеља.
РТС
