Fondacije u Srbiji staraju se o školovanju siromašne dece, pomažu zdravstvu, kulturi, sportu. Deca novac troše na knjige, smeštaj i ishranu. Fondovi renoviraju škole i bolnice
Đaci sa članovima UO „Fonda 5+“
Imam devet godina. Nemam roditelje. Majka mi je umrla kada sam imao dve godine, a otac pre pola godine. Živim sa bratom, bakom i dekom. Novac od stipendije baka štedi za crne dane. I za naše dalje školovanje. Ali, baka će živeti dok ja i brat ne postanemo dobri i sposobni ljudi.
Ovo je priča Viktora Sitaša, iz Boke kod Zrenjanina, učenika osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, koji je ekskluzivni stipendista „Fonda 5 +“ koji je osnovala Srpska banka. Viktor je vrhunski talenat, a za literarne radove, pre svega pesme, dobio je do sada 36 nagrada. Konkurisao je i dobio stipendiju „Fonda 5 +“ koja iznosi 9.000 dinara.
Njegovoj priči slične su životne priče mnogih učenika i studenata koje stipendiraju različite fondacije. A glavni ciljevi njihovog osnivanja, rada i postojanja su briga o najugroženijim slojevima našeg društva.
U „Fondu 5 +“ kažu da je njihov cilj sistemsko i organizovano staranje o razvoju, obrazovanju i školovanju talentovanih učenika iz socijalno ugroženih porodica.
STRANCI „Karitas“ je jedina strana fondacija koja je do sada registrovana u Srbiji. Dokumentaciju je podnela i Fondacija „Studenica“, koju su osnovali Srbi u dijaspori, a sada žele jedan ogranak da osnuju i u Srbiji. Inače, u Srbiji postoji Registar stranih pravnih lica, pa se fondacije iz inostranstva u njemu vode.
– Svet se oduvek delio na bogate i siromašne. Moramo naći način da siromašni ne pate previše. Pogotovo ne smemo dozvoliti da neko ko je vrhunski talenat propadne samo zbog toga što nema novca, jer talenti su najvažniji resursi svake države – kaže Dragoljub Mićunović, predsednik UO „Fonda 5 +“. Fond se finansira od sredstava koja uplaćuje Srspka banka.
Ovaj Fond je dodelio 30 stipendija – 15 za učenike srednjih škola, a 15 za osnovce. Među njima je i Tamara Staletović iz Niša čija je porodica izbegla iz Štrpca s Kosova 1999. godine. Tamara ide u osmi razred i veliki je talenat za srpski jezik, a stipendija joj je, kaže, ulila veliko samopouzdanje.
Tužna je i životna priča Darka Ž. iz Smedereva koji dobija stipendiju Fondacije „Hemofarm“.
– Kada sam dobio stipendiju, svanulo mi je. Više nisam morao da mislim odakle ću da kupim knjige, platim dom i hranu. Otac mi je umro, majka je operisana pa ne može da radi, tako da sam morao preko leta da zarađujem kako bih se školovao – priča za naš list Darko, odličan student pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji se školuje zahvaljujući stipendiji koja iznosi 14 i po hiljada dinara.
Snežana Radačaj, direktor Fondacije „Hemofarm“, kaže da je u prošloj godini za humenitarne aktivnosti prikupljeno oko 110 miliona dinara od čega je skoro polovina data za stipendije učenicima i studentima. Deo novca potrošen je u unapređenje kulture, obrazovanja i sporta, a deo za renoviranje dečjeg odeljenja bolnice u Vršcu. Ona napominje da Fondacija svake godine dodeli 20 novih stipendija, a najveći donator je „Hemofarm“.
U Srbiji postoji oko 450 registrovanih fondacija.
– Većinom su to korporativne fondacije, čiji su osnivači velike firme poput „Delte“, „Hemofarma“, „Telenora“ – priča za „Novosti“ Nives Čulić, registratorka u Registru zadužbina i fondacija. – Te fondacije uglavnom vrše svoju glavnu delatnost, a to je pomoć zdravstvu, kulturi, obrazovanju, zaštita dece…Pomažu se mladi talenti, siromašna deca, kupuju inkubatori i druga oprema za bolnice… Po novom zakonu sve fondacije treba da se preregistruju do 1. marta naredne godine. Nives Čulić kaže da je Agencija za privredne registre do sada dobila 45 prijava, a prevedeno je 28 fondacija.
*****
JELENA KRSTOVIĆ: KRIZA NE SME BITI IZGOVOR
Svakako najveće interesovanje izazvao je novi fond koji je osnovala Kompanija „Delta holding“. Jelena Krstović, direktor za korporativne komunikacije „Delta holdinga“, kaže da je ideja da se kroz takve projekte neke stvari u našem društvu promene i unaprede.
* Mnoge je iznenadila najava „Delte“ da će čak deset odsto profita davati u fond… Otkud ideja da se u vreme krize odlučite na ovaj korak?
– Kriza je suviše često postala izgovor za najrazličitije stvari. U krizi morate donositi poslovne odluke, pa i odluke o svojoj društvenoj odgovornosti. Sem toga, da bude jasno, ekonomska situacija jeste donekle usporila investicione planove „Delta holdinga“, ali poslovanje kompanije i dalje je profitabilno i zbog toga smo odlučili da značajan deo tog profita podelimo sa društvenom zajednicom u kojoj radimo. Svetski trend je da fondacije izlaze iz okvira pojedinačnih kompanija i šire krug učesnika, kako bi mogle da sprovode strateške društvene projekte. Naša specifičnost je da je srpskom društvu sigurno potrebno više podrške nego nekoj zajednici u zapadnoj Evropi. Odatle i naša odluka da nivo izdvajanja podignemo na 10 odsto ostvarene dobiti, što je znatno više od standarda razvijenih zemalja.
* I do sada ste dosta sredstava usmerili na razne društveno korisne projekte. Kakva su vaša iskustva sa tim, da li korisnici sredstava u potpunosti namenski koriste taj novac?
– „Delta holding“ je odavno odustao od klasičnog donatorstva, u kojem nekom date novac i time ste svoju dužnost ispunili. Mi sprovodimo održive projekte, što znači da ulažemo u dugoročne akcije i da tokove novca pratimo od početka do kraja. U društveno odgovornom poslovanju finansijska podrška jeste bitna, ali nekada je važnija pomoć u edukaciji, kontroli, socijalizaciji, pa i izgovorenoj reči.
* Hoće li i „Delta“ imati svoje predstavnike u radnim telima nove fondacije?
– Naša ideja je da u novoj fondaciji kompanije osnivači imaju svoje predstavnike, ali pre svega u organizacionom delu, kako bi obezbedili finansiranje i organizaciju fondacije. O akcijama, projektima, pravcima i oblastima rada, brinuće se predstavnici naših najvažnijih institucija i ugledni pojedinci dokazani u različitim oblastima rada i stvaralaštva.
* Šta je vaše iskustvo – da li je bolje davati sredstva u obrazovanje i stipendiranje mladih i talentovanih ljudi ili u obnovu kulturnog blaga?
– Najvažnije je uložiti sredstva u održive, dugoročne projekte. Da li će oni pomoći borbu protiv siromaštva, zaštitu životne sredine, ili obrazovne i kulturne institucije, to je stvar procene konkretnog projekta. Međutim, sigurno je da je edukacija u najširem smislu i najbolja investicija; tim saznanjem se i mi u „Delti“ rukovodimo!
„Večernje novosti“
