DIREKTORKA SAMA SEBI NE VERUJЕ

Dva aršina – Dok su zlostavljali malog Aleksu, tvrdila da je sve u redu, a kada se na meti našla njena ćerka, brzo ju je prebacila u drugu školu

Nije reagovala kad je trebalo … Suzana Popović Ickovski

Bezbedno, nema šta. Iako se direktorka niške OŠ „Sreten Mladenović Mika“, u koju je išao Aleksa Janković (14), koji se ubio zbog vršnjačkog zlostavljanja, trudila da uveri javnost da je u toj školi sve u redu, teško da će joj iko poverovati posle vesti da je iz ove obrazovne ustanove, posle sedam godina, ispisala svoju ćerku.

Suzana Popović Ickovski odlučila je da ispiše ćerku, učenicu sedmog razreda, pre dve nedelje, nedugo pošto je Press, a za njim i ostali mediji, počeo da piše o slučaju malog Alekse, teškim optužbama roditelja na račun škole i nalazima Prosvetne inspekcije da je bilo očiglednih propusta i neadekvatnog reagovanja direktorke.

O stanju u školi dovoljno govori to što su čak i direktorkinu ćerku počeli da prozivaju i šikaniraju pojedini đaci, ali je Suzana Popović Ickovski očigledno bila mnogo brža u reakciji nego kada je trebalo zaštititi Aleksu. To joj, naravno, ne treba zameriti, ali njen postupak svakako otvara pitanje da li, i ko, može učenicima ove škole da garantuje bezbednost.

Direktorka juče nije želela da odgovori na pitanje Pressa zašto je ispisala ćerku.

Ove nedelje počeo je i pretkrivični postupak protiv trojice maloletnika koji su duže od šest meseci zlostavljali Aleksu. Dragana Janković, majka pokojnog dečaka, svedočila je pred Odeljenjem za maloletničku delinkvenciju u Višem sudu duže od sat vremena o batinama i psihičkom zlostavljanju koje je Aleksa trpeo u školi. Posebno je pričala o događajima u martu i aprilu ove godine, kada su Aleksi nanete teške povrede, dobio je podlive, modrice, potres mozga i polomljene su mu naočare. Bojan Janković, Aleksin otac, biće saslušan na nekom od sledećih ročišta.

Aleksina mlađa sestra, kojoj su prošle nedelje telefonom pretila trojica dečaka, još se oporavlja od traume.

– Ona se dobro oporavlja, ali čim zazvoni fiksni telefon, potpuno se izgubi i pobegne u sobu – kaže otac Bojan.

 

Ana Mitić, Niš