Средњошколци у Србији сваке године имају 100.000 изостанака. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта. Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.
Сваке године, средњошколци, у просеку, имају око стотину хиљада изостанака. На крају првог полугодишта, сваки ученик у просеку није био на настави скоро три радне недеље, упозоравају из Форума средњих школа. Требало би да реформа средњошколског образовања умањи проблем изостајања са часова.
Изјаве анкетираних ученика, Катарине Срејић, Наташе Стојановић, Весне Јањевић Поповић и Богољуба Лазаревића
Отворено и без устручавања кажу да је школа досадна, претешка и да би волели другачију организацију наставе, па због тога беже са часова.
„Што је много, много је. Понекад имамо седам часова и понекад свих седам или пита или предаје нешто што ми тешко схватамо“, кажу анкетирани ученици и додају да у школи често уче нешто што им у животу неће требати.
У спретно разрађеном механизму оправдавања изостанака, разредни старешина често се бори са ветрењачама.
Катарина Срејић из Гимназије „Свети Сава“ каже да није лако бити разредни старешина и приволети децу да заволе школу, да заволе институцију, да буду ту присутни.
„Има и нас разних и родитеља има разних. Дешавају се велики проблеми када, на крају крајева, треба и родитеље убедити да њихово дете данас, на пример, није дошло у школу“, каже Срејићева.
Ако ученик није био на више од једне трећине часова одређеног предмета, мора да полаже разредни испит. Педагози упозоравају да је то ђацима често циљ.
Педагог Наташа Стојановић објашњава да се деца, просто, растерете у току школске године – обезбеде оцене из девет, десет предмета, а свесно оду на полагање два или три разредна испита.
„То нама отвара проблем дуплих аршина рада са децом у школи, а поготово са оним ученицима који су прави ђаци и поштују све обавезе у школи“, Стојановићева.
Ригорозне казне
Поједине земље прописују ригорозне казне за одсуство са наставе. У Франкфурту, на пример, мајка детета које је много изостајало из школе осуђена је на шест месеци затвора, уз образложење да је образовање обавезно.
Наш закон, који ученику дозвољава 35 неоправданих изостанака, акценат ставља на васпитни рад са дететом и родитељима. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта.
Психолог Весна Јањевић-Поповић каже да је то била строга мера и да би као психолог вероватно раније рекла да је то строго и да не погодује моделима васпитања.
„Али, са друге стране то је опомена да се заустави и дете и родитељ и схватимо да смо учинили нешто што није добро за будућност“, каже Весна Јањевић-Поповић.
Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.
Богољуб Лазаревић, заменик министра просвете и науке, каже да се изостајање из школе сигурно може решити новим наставним плановима и програмима који ће бити квалитетнији и неће бити оптерећени гомилом чињеница.
„Свакако, треба размислити и о смањењу броја дозвољених неоправданих изостанака“, каже Лазаревић.
Девиза „Важно је снаћи се“ често је присутна као одговор и међу децом и родитељима. Озбиљније схватите школу, поручују стручњаци, мислећи првенствено на родитеље.
