Za prva slova zaduženi učitelji
– Zadatak vaspitača u pripremnom predškolskom programu nije da decu nauče da čitaju i pišu, niti time treba da se bave roditelji u godini pred polazak u školu. Opismenjavanje treba ostaviti školi i učiteljima koji su za to obučeni, saglasni su sagovornici Danasa.
– Predškolske ustanove ne opismenjavaju decu i u tom smislu jasno je podeljen posao između vaspitača i učitelja. Naravno da ne treba sputavati decu koja pokazuju interesovanje za pisanje i čitanje, ali sistematsko opismenjavanje nije predviđeno u pripremnom predškolskom programu – tvrdi Stanislav Stevuljević, direktor OŠ „Nikola Tesla“.
On naglašava da se od dece ne očekuje da znaju slova kada krenu u prvi razred i da je potpuno pogrešno da ih roditelji teraju da uče da pišu.
– Ako pomnožite 160 prvaka sa dva roditelja, dobili bismo 320 učitelja koji opismenjavaju decu, što bi napravilo opštu zbrku. Učitelji u našoj školi su se dogovorili da se opismenjavanje ove godine radi po kompleksnoj metodi, koja nije toliko rasprostranjena. Reč je o tehnici koja podrazumeva neku vrstu precrtavanja ili simuliranja pisanja, ali se od dece ne očekuje da znaju sva slova. Ova metoda je zbunila neke roditelje, jer nisu imali dovoljno informacija, pa smo se dogovorili na nivou škole da malo usporimo tempo i da deca obrađuju grupu po grupu slova – kaže Stevuljević.
Nedovoljna informisanost roditelja o metodama opismenjavanja nije jedni problem. Brojna istraživanja, ali i praksa, svedoče da neki vaspitači „na svoju ruku“ tokom trajanja pripremnog predškolskog programa uče decu na pogrešan način da čitaju i pišu, a pogrešno naučeno se, prema tvrdnjama učitelja, teže ispravlja.
S druge strane, istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja o efektima pripremnog predškolskog programa pokazalo je da veliki broj roditelja ne zna šta znači priprema deteta za školu. Roditelji uglavnom pomažu deci da nauče da čitaju i pišu, mada verovatno u tome nisu dovoljno umešni i ne umeju da ih podučavaju na pravilan način. Ima primera i da roditelji bukvalno vrše pritisak na predškolsku ustanovu, insistirajući da deca u predškolskom nauče da pišu i čitaju, previđajući da vaspitači za to nisu obučeni i da nemaju dovoljno metodičkog znanja.
– Neka deca imaju potrebu da uče slova i ako pokažu interesovanje vaspitač i roditelj ne treba to da zanemare ili da mu kažu da će to učiti u školi. Ne treba dete učiti da sriče, već mu treba pokazati kako se pravilno izgovara određeni glas – kaže za Danas Miroslav Marinković, učitelj u OŠ „Kralj Petar I“.
On naglašava da učitelji moraju da uvaže prethodna znanja dece i da na osnovu toga prave individualne programe opismenjavanja, a ne da jedan način rada važi za sve učenike. Marinković, međutim, ističe da ovakav pristup nije česta praksa u našim školama. On ukazuje i na potrebu dobre saradnje vrtića i škole, „kako bi se znalo ko šta radi i dokle je stigao“, a ta saradnja, prema Marinkovićevoj oceni, uglavnom nije dobra
S druge strane, Stanislav Stevuljević ističe da škola „Nikola Tesla“ ima dobru saradnju sa Predškolskom ustanovom Rakovica, iz koje dobijaju „odlično pripremljenu decu za školu“.
Na slovo, na slovo
Pripremnim predškolskim programom predviđeno je početno opismenjavanje koje podrazumeva prepoznavanje, ali ne i pisanje i čitanje. Kroz različite organizovane igre tipa „na slovo, na slovo“, deca izdvajaju glas na koji počinje data reč, uočavaju samoglasnike, prepoznaju ih kroz društvene igre sa slovima. Zadatak vaspitača je, pre svega, da decu motiviše da uoče da postoji glas, reč, rečenica, i da se oni pišu određenim znacima, to jest slovima.
DANAS
