RODITELJSKA LJUBAV definitivno NAJBOLJA TERAPIJA – VUK TRAJKOVIĆ (12) ZVANIČNO proglaŠen za NAJNAPREDNIJE DETE SA DAUNOVIM SINDROMOM NA SVETU

Sveznalica Čita i piše ćirilicu i latinicu, računa, zna od reči do reči himnu „Bože pravde“, trenira džudo, igra košarku i ljubimac je cele škole. Obožava Đokovića: „Sve Noletove mečeve sam odgledao, sobu sam izlepio posterima, kad porastem biću teniski sudija“

Mali Vuk Trajković najbolji je na svetu. Baš kao i njegov idol Novak Đoković. Zvanično! Kažu da je fenomen, čudo od deteta, genijalac. A nije izgledalo da će biti tako…

Vuk ima 12 godina. Živi u Sremčici. Ima Daunov sindrom. Stručnjaci (svetski) kažu da je najnaprednije dete sa ovom bolešću u svetu. Ide u četvrti razred OŠ „Duško Radović“ u Sremčici i nimalo ne zaostaje za svojim zdravim vršnjacima koji ga obožavaju

Najviše voli fizičko

Za razliku od većine dece obolele od Daunovog sindroma koja imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk je još sa šest godina imao 87 (donja granica za zdravu decu je 90). Čita i piše ćirilicu i latinicu, omiljeni predmet mu je srpski jezik, zna od prve do poslednje reči „Bože pravde“, boje srpske zastave, na pitanje ko je predsednik Srbije kao iz topa odgovara: „Boris Tadić.“

I bez pitanja odgovara da najviše voli Novaka Đokovića. Za Novu godinu nije poželeo nikakvu igračku, poželeo je da upozna Noleta. Samouvereno kaže da će kad poraste biti teniski sudija, a sudiće, kome drugo, Novaku i Nadalu.

– Sve Đokovićeve mečeve sam odgledao. Sobu sam izlepio njegovim posterima. Očekujem da dođe da se upoznamo, da vidi i moje drugare iz škole. Našao sam neki njegov broj, počinje sa 011, ali nisam uspeo da ga dobijem. Znam da će mi, kada me bude upoznao, reći da sam fantastičan – pričao nam je Vuk ushićeno.

Zajedno uspeli …. Vuk sa ocem Vuletom

Obišli smo ga u školi i uverili se da je ljubimac svih. Dok pričamo, prilaze deca, nastavnici, svi bi da dodaju koliko je pametan, kažu da se ponose njim.

– U školi najviše volim fizičko. Treniram džudo, ali volim i košarku – nastavlja Vuk, i dodaje, kao da daje hiljaditi intervjuu u životu, da glumi, voli da piše i bude upućen u sve događaje: „Od ocena priznajem samo peticu, eventualno pet minus“, izmamljujući nam ko zna koji po redu osmeh ovaj mali-veliki čovek.

„Titulu“ najnaprednijeg deteta sa Daunovim sindromom Vuku je dodelila Raisa Venalainen iz Finske, predstavnica Svetske organizacije za sprovođenje inkluzije, koja je bila u Srbiji.

Veliko srce učiteljice

Dečakov otac Vule kaže da ona nije krila oduševljenje:

– Iz Ministarstva prosvete poslali su je da vidi kako se sa decom sa posebnim potrebama radi u Vukovoj školi. Prisustvovala je času i ostala bez reči kada je videla šta zna i kako su ga deca prihvatila, kako on komunicira sa okolinom, da ume da čita, piše, računa. Rekla je da takvo dete nigde na svetu nije srela.

Ima simpatiju

Vuk, kako i dolikuje njegovim godinama, ima i simpatiju. Moli nas da ipak „još ne otkrivamo“ njeno ime.

– Kad porastem venčaćemo se i ljubićemo se u usta – kaže Vuk.

Praksa, nažalost, pokazuje da veliki broj dece sa Daunovim sindromom već po rođenju biva smešten u dom za decu sa posebnim potrebama. S obzirom na to da je za tako nešto ipak ključna odluka roditelja, Vuk nije u domu proveo ni dan. Odrastao je okružen ogromnom ljubavlju koja je, eto, uspela da učini nemoguće. To je, pričaju roditelji Milica (36) i Vule (44) upravo ono što ovoj deci najviše treba.

– Hteli bismo da poručimo ostalim roditeljima koji imaju takvu decu da se ne obeshrabruju, već da imaju snage i volje da u njih ulože maksimalnu ljubav i trud. To će dati rezultat. Mi smo Vuka odmah ubacili u svet – sećaju se hrabri roditelji.

– Kada se rodio i kada nam je rečeno od čega boluje, nismo ni sanjali da s njim možemo ovoliko da postignemo. Ali, uspeli smo mnogo za ovih 12 godina. Sa njim je od treće godine kod kuće radio logoped, koji ima ogromnu zaslugu za njegov uspeh. Izuzetno je važno što se dokazalo da ova deca zaista mogu mnogo – pričaju oni.

Direktor OŠ „Duško Radović“ Đurađ Plavšić kaže da ne može ni da zamisli školu bez Vuka.

– Od tetkica, preko dece, do učitelja i nastavnika, baš svi ga obožavaju – navodi Plavšić, i napominje da je za Vukov uspeh „kriva“ i njegova učiteljica:

– Kod nas je inkluzija počela da se primenjuje pre četiri godine, dok to još zakonom nije ni bilo propisano. Imali smo učiteljicu kakve, garantujem, nema u celom gradu. Pošto nismo imali odgovarajuću literaturu, ona ju je noćima tražila na internetu.

Ponosan … Novinarka Pressa uručila Vuku Noletov poklon

Učiteljica velikog srca Vesna Dmitrašinović kaže da je nju upravo Vuk podstakao.

– Prvo zato što je jedno veoma drago dete, izuzetno motivisano za školu. Istrajan je, ne odustaje, u stanju je da radi i kad je pod temperaturom. Najveća kazna mu je ako ne ide u školu. Drugari ga obožavaju, a i on njih. Zabavlja ih, zasmejava, u svemu se ravnopravno igra sa njima – priča Vesna.

I za kraj, direktor moli da pomenemo da je školi, da bi radila sa decom sa posebnim potrebama na pravom nivou, potrebna finansijska pomoć:

– Teško je, da se simbolično izrazim, graditi kuću na tri sprata, a imati novac samo za prizemlje.

Zakazan susret čim se Novak vrati – Đoković poslao novogodišnji poklon

Nole će mi biti kum na svadbi

Ovu Novu godinu mali Vuk sigurno neće zaboraviti. Press ne bi bio Press da se nije potrudio da mu makar delimično ispuni najveću želju.

Genijalac iz Sremčice žarko želi da upozna Novaka Đokovića, a najpoznatiji Srbin, kada je čuo priču o ovom mališanu, poželeo je isto – da se sretne s Vukom. Susret će, naravno, pričekati da se Novak vrati u Srbiju, ali Nole se potrudio da, uz pomoć našeg lista, dečaku na svoj način čestita Novu godinu i najavi da će se videti s njim čim dođe u Beograd.

Ekipa Pressa rado je obavila kurirski zadatak i Vuku odnela ogromnu tenisku loptu sa Noletovim potpisom i specijalnom posvetom Vuku.

– Znam, sto posto mi je to poslao Novak – uzviknuo je Vuk čim nas je video na vratima, iako je lopta bila dobro „maskirana“ u velikoj kesi:

– Hvala mu puno. Možete li da mu poručite da želim da i sledeće godine, i svake posle toga, bude prvi, najbolji na svetu. A onda da mi bude kum na svadbi.

 

Ljubinka Račić, Beograd