DANAS
Da li su prosvetni radnici u Srbiji relativno dobro plaćeni u odnosu na kolege u regionu
Kovač: Po paritetu kupovne moći ne možemo biti mnogo nezadovoljni * Skrobonja: Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama pet do deset puta veće nego u Srbiji
Srbija mnogo ne zaostaje za okruženjem u zaradama po paritetu kupovne moći, objasnio je nedavno zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Prema toj računici, na koju su odmah negativno reagovali naročito zaposleni u javnom sektoru, posmatrano u odnosu na prosek 27 zemalja, članica EU, prosečna srpska plata iz decembra od 375 evra bila je „ekvivalentna“ kupovnoj moći od 1.014 evra. Ako bi se prihvatilo takvo poređenje, Slovenija, Mađarska i Hrvatska „beže“ Srbiji za samo oko 150 evra, dok su Bugarska i Rumunija u debelom zaostatku (602 i 699 evra).
Da li to znači da i srpski prosvetari, koji su prethodnih nedelja više štrajkovali, nego što su bili na nastavi, zapravo i ne žive mnogo gore od kolega u regionu? Sindikati prosvetnih radnika različito tumače ovu statistiku.
Prema podacima Miodraga Skrobonje iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, prosečna zarada u prosveti iznosi 36.500 dinara. Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije tvrdi da je prosečna plata od 38.000 do 40.000 dinara, i to je, kako kaže, „čista plata“ bez dodataka za minuli rad, odeljensko starešinstvo, rad u kombinovanim odeljenjima i drugo.
Skrobonja i Kovač se slažu da su zarade u prosveti niske, ali ne i oko toga da li srpski prosvetari zaostaju po paritetu kupovne moći u odnosu na kolege iz bivših jugoslovenskih republika.
Zdravko Kovač, međutim, upozorava da podatke o prosečnim platama treba uzeti s rezervom i da poređenje sa drugim zemljama nije jednostavno, jer nastavnici u osnovnim i srednjim školama nisu isto plaćeni u svim državama. Sem toga, ne postoji jedinstveno rešenje oko toga da li se novac za zarade izdvaja iz državnog budžeta ili u tome participiraju i lokalne samouprave. U nekim državama postoje razlike i među oblastima, kantonima ili županijama, ali i u platama početnika i nastavnika sa dužim radnim stažom.
– U najvećem broju zemalja u svetu plate prosvetnih radnika su ispod ili na nivou prosečnih plata u državi. Svuda se obrazovanje shvata kao potrošnja, a ne kao investicija. Retko gde su prosvetni radnici dobro plaćeni. Izuzetak su, recimo, Finska i Austrija. Međutim, kada se kao parametar uzme paritet kupovne moći, odnosno koliko roba i usluga može da se kupi za tu platu, onda mi i nismo toliko loši i ne možemo biti toliko nezadovoljni, kaže Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije.
Miodrag Skrobonja, međutim, tvrdi da je to „naručena statistika” i da je situacija obrnuta, jer je u poslednje dve godine inflacija dostigla 18,3 odsto, došlo je do drastičnog pada kupovne moći i do pada kursa dinara.
– Hrana u Srbiji je najskuplja u Evropi. Ljudi ne ulaze u prodavnice, sve se svodi na puko preživljavanje, kaže Skrobonja.
On ističe da su, prema visini prosečne plate u obrazovanju, među zemljama u okruženju od nas gori samo Rumuni i Bugari. S druge strane, prosvetari u Sloveniji i Hrvatskoj stoje neuporedivo bolje.
– Oni su na vreme započeli reformu obrazovnog sistema i imaju bolje organizovan obrazovni sistem. Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama su od pet do deset puta veće nego kod nas. Prosvetni radnici u Evropi na godišnjem nivou zarade između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji od 4.000 do 5.000 evra, ukazuje Skrobonja.
Prestigli nas u BiH i Crnoj Gori
Prema podacima sindikata, jedino su prosvetni radnici iz Rumunije, Bugarske i Makedonije lošije plaćeni od srpskih prosvetara, dok svi ostali imaju veće plate. Tako prosečna plata u Sloveniji iznosi oko 1.200 evra, u Hrvatskoj 750 evra, U BiH oko 450 evra, a Crnoj Gori od 450 do 500 evra.
Dogovor prekida štrajk
Beograd – Reprezentativni sindikati prosvetara nastavljaju danas pregovore sa predstavnicima Vlade oko izmena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika. Ukoliko te izmene budu zadovoljile sindikate, štrajk u školama bi uskoro mogao da bude prekinut. Predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Tomislav Živanović kaže za Danas da bi „kvalitetan kolektivni ugovor mogao da bude osnov za prekid štrajka“, ali da će sindikati nastaviti borbu za rešavanje gorućih problema u obrazovanju. Iako tvrdi da ovakav stav „manje ili više dele svi sindikati“ koji već pet nedelja štrajkuju, Leonardo Erdelji, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je izmena kolektivnog ugovora „samo jedan od zahteva sindikata“. V. A.