И даље живе са родитељима, раде на црно, нису активни у локалној заједници, а слободно време проводе уз компјутер и телевизор

Јасмина Ивић је дизајнер и са 29 година још живи са родитељима. Сталног посла нема, радно искуство је минимално и у пословима који немају везе са текстилом, иако како каже, непрекидно шаље пријаве на све стране. Ретко излази јер нема пара, у иностранство углавном путује на море у Грчку. Време проводи уз компјутер, нарочито ноћу и признаје да воли дуго да спава.

Политика и спорт је не интересују, воли филмове и књиге, а своју будућност види у иностранству – једнога дана.

Овако би изгледала скица за портрет младог човека у Србији, виђена оком истраживача Института за психологију, Цесид – а и самих младих, на основу чијих мишљења и одговора је и креирана Национална стратегија за младе.

Основано је више од 100 канцеларија за младе широм Србије, као и Кровна организација младих (КОМС), њихови проблеми лакше и брже стижу до надлежних органа, али сва истраживања и даље показују да они ипак своју будућност виде у – иностранству.

– Три су највећа проблема младих данас: на првом месту је незапосленост, затим мало квалитетних садржаја за провођење слободног времена, док је на трећем месту недовољна информисаност – каже Ивана Ковачевић, државни секретар у Министарству омладине и спорта и најављује низ акција широм Србије којима ће бити обележен овогодишњи Међународни дан младих 12. август.

Она подсећа да су УН још 1999. године донеле одлуку о обележавању овог дана, као и да ће се у петак уједно завршити и Међународна година младих у току које је Србија добила свој први Закон о младима.

Вукашин Гроздановић, председник УО КОМС каже да су последњих година проблеми младих постали видљивији за државу и да је добро што постоје овакве организације јер се један локални проблем може подићи на ниво националног и брже решити на тај начин. Он додаје и да у популацији од 15. до 30. године, нису сви једнако угрожени.

– Зато смо решили да активности изместимо из Београда, идемо у мања места, подстичемо активизам у срединама у којима није развијен, посебно се ради са омладином на селу, са Ромима, са младим који живе са ХИВ-ом … – наводи Гроздановић.

 

Велики је проблем што млади у Србији нису активни. Иако већина испитаника себе види као заинтересоване (70 одсто) и способне (76 процената) за решавање проблема, само је трећина њих барем једном узела учешће у акцији којом је решаван неки локални проблем.

Када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90 одсто испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92 одсто), не припадају црквеним (88 процената) нити неким од хобистичких организација (96 одсто), а нису заинтересовани ни за чланство у културно-уметничким друштвима (87 одсто), нити организацијама грађана (90 процената).

Већина младих из мањих средина жели да напусти своје место становања уколико им се за то укаже прилика (80,5 одсто младих из Лесковца, Врања и Врањске бање), пре свега, због бољег стандарда, сигурније будућности, запослења и образовања. Од укупног броја оних који будућност везује за сеобу, 52 процента има на уму иностранство, 35 одсто мисли на селидбу унутар земље, а 13 процената се не изјашњава о томе где би се селило.

Истраживања показују и да је већина младих и даље слабо мобилна, иако се ситуација поправила у последње две године. У иностранство ниједном није путовало 44 одсто средњошколаца, 15 процената је путовало једном, два или три пута 17 одсто, а више од три пута 23 одсто ђака (под иностранством се нису подразумевале земље бивше СФРЈ).

Млади у Србији углавном не прате дневне и политичке догађаје путем медија, иако пред телевизором седе сатима. Готово половина средњошколаца слободно време проводи у дружењу са вршњацима, или уз телевизор, мобилни телефон и компјутер. Сваки пети средњошколац бави се спортом, мали број средњошколаца у слободно време чита књиге или прати догађаје из културе, а још мањи број бави се неким видом стваралачких активности.

С. Г.

 

„Политика“