Међу 1.600 радова написаних о ћирилици, пристиглих из целе Србије, награђени су најбољи у категоријама студената, средњошколаца, основаца и полетараца. Они су учествовали на конкурсу Одбора за културу Покрета социјалиста, поводом Дана словенске писмености и Дана Ћирила и Методија. Поред домаћина, завршној свечаности присуствовали су и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин, и други секретар амбасаде Бугарске у Београду Илија Јасков.
Поздрављајући високе званице, потпредседник Одбора за културу Покрета социјалиста Милан Миленковић је рекао да је негде далеко, у северним ритовима, живело једно велико и јединствено словенско племе, које је имало заједничке претке, које је хранило исто тле, племе које се клањало истим боговима и говорило истим језиком.
– Вековима су се родови и братства одвајали од матице и долазили у додир са другим културама и цивилизацијама, мењајући под туђим утицајима обичаје и језик. Али, и данас су то Словени, најбројнија етничка група у Европи и највећа етничка група унутар беле расе. Можете ходати од Пацифика до Јадранског мора, а да нигде не згазите на несловенско тло. Или, од Црног мора до Арктичког круга, и свугде ћете срести своје саплеменике, чути сродан језик и видети исто писмо – рекао је Милан Миленковић.
Председник Одбора за културу Милан Милутиновић захвалио се деци из целе Србије речима да су данас они победници, јер су понели штафету писмености и кренули у борбу за враћање ћирилице на победничко постоље. Истовремено се захвалио и спонзорима, који су називе својих фирми написали на српском, православном писму, које нестаје из центра Београда.
Присутнима се обратио и руски амбасадор Конузин, са поруком да се поноси богатом културом великог словенског племена, коме припадају и Руси и Срби.
Председник Удружења књижевника Србије Миле Медић, који је председавао жиријем, оценио је да Дан Ћирила и Методија никада није лепше прослављен.
– У Москви, на Црвеном тргу, руски патријарх Кирил одржао је молебан у славу Ћирилу и Методију. Подсетио је том приликом на судбину једне јелке, која је надвисивала све у манастирском двору, а онда се одједном сломила, сама од себе. На метар од земље је иструлила, ко зна кад – рекао је патријарх Кирил, и објаснио да је „умрла“ зато што је изгубила везу са својим кореном. Зато ни ми не смемо да изгубимо културу коју баштинимо хиљаду година, ћирилицу, која је део светске цивилизације и коју је Јуриј Гагарин понео у космос. На големом стаблу српске и руске културе овога пролећа развили су се неки нови млади листови. Они су култура свих словенских народа, то сте ви, драга децо, који сте послали своје радове о ћирилици – рекао је Медић.
После проглашења победника, присутнима се обратио и Александар Вулин, лидер Покрета социјалиста.
– Поносан сам што сте се у толиком броју одазвали нашем конкурсу, али сам помало и постиђен, јер то што смо урадили ми, требало би да ради држава Србија, а не било која политичка партија. Али, најважније је да не заборавимо ћирилицу, јер када су је Ћирило и Методије написали, они су нам створили могућност да памтимо – нагласио је Вулин.
Награђени „ћилиричари“ и омиљена учитељка
У категорији студентских радова треће место није додељено, друго је припало Горјани Маринковић са „Мегатренд“ универзитета, а прво Милици Рајчевић са Филолошког факултета. У категорији средњошколаца треће место је припало Милици Ралевић из смедеревске Гимназије, друго Богдану Шимићу из ЕТШ „Вук Караџић“ из Старе Пазове, а прво Томиславу Станисављевићу из Пољопривредне школе у Вршцу. Међу основцима на трећем месту нашла се Марија Стојадиновић из Јагодине, на другом Исидора Илић из школе „Радоје Домановић“ у Крагујевцу, а на првом Јован Марлот из београдске школе „Уједињене нације“. У категорији полетараца љубав према ћирилици изражена је цртежима. Треће место освојила је Драгана Симић из Школе за децу оштећеног слуха из Крагујевца, друго Катарина Јаковљевић из ОШ „Бранко Ћопић“ из Београда, а прво Матеја Јанковић из Београда. Специјалну плакету добила је омиљена учитељка из Београда Драгана Вукичевић.
Свечана плакета „Правди“
Одбор за културу Покрета социјалиста доделио је бројна признања појединцима и организацијама, чији је допринос очувању ћирилице немерљив. Због несебичне помоћи на истом задатку, свечана плакета додељена је и редакцији „Правде“, дневног листа који се штампа ћирилицом.
Н. Стојчевић
