Образовни програм у Србији неусклађен је са привредом и економијом. Требало би да се наставни планови прилагођавају тржишту, а привреда да обезбеди студентима праксу. Стратегија образовања, која се усваја крајем године, треба да промени такву слику.
Прошле године, без посла је било 250 грађевинских инжењера, а ове године 520. Има и много лекара, али не свих специјалности. Крајем године се очекује усвајање стратегије образовања, што обећава побољшање тренутне ситуације.
Наставни планови и програми требало би да се прилагођавају привреди и економији земље, као и да привреда, с друге стране, обезбеди студентима праксу.
Млади у Немачкој током студија имају праксу од шест месеци до годину дана. Код нас, Град Београд обезбеђује праксу за 300 студената у јавним комуналним предузећима. То је мало, с обзиром на то да се само на Универзитеру у Београду школује више од 70.000 студената.
„Дипломирани сам инжењер пољопривреде за агроекономију. Тренутно волонторам у ПКБ-у, у удружењу за пољопривреду и прехрамбену индустрију“, каже Немања Петровић.
Рекотор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је проблем то што је привреда слаба, што је већ 20 година тешка економска ситуација, и то што још увек не постоји право тржиште рада.
Привредници кажу да дијалог мора да постоји, како би образовни ситем био сврисисходнији.
„Од тога да се Болоња примењује како би требало да се примењује до тога да наши студенти уче оно што ће бити корисно и захваљујући чему ће моћи да раде“ каже потпредседник Привредне коморе Београда, Слободан Кораћ.
„Основна премиса је да школујемо људе способне да запосле себе и друге. Значи не формална знања, него знања која омогућавају способност и компетенције и дају нове идеје за нове послове и нова занимања како би свима било боље“ , рекао је Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.
Један посао је завршен: листа занимања, која показује које вам послове диплома доноси. После усвајања стратегије образовања, што се очекује до краја године, слика на тржишту рада биће много јаснија.
РТС
