Krajem septembra Srbija je bila „zvezda u usponu” u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest!
Srbija je iskoračila još jedan korak u visinu, u nadmetanju koje se naziva „zvezda u usponu”(Rising Stars). Ne mučite se da otkrijete koja je to sportska igra, na delu je odmeravanje u malim sivim ćelijama ovdašnjih istraživača.
Svaka dva meseca veoma strogi i cenjeni „Naučna osmatračnica” (Science Watch) samerava koliko su koji pojedinci, časopisi, instituti i zemlje uznapredovali u bespoštednom objavljivanju vlastitih otkrića.
Svojevrsna liga šampiona u znanju.
U nogometu ni da se domogne prilike da zaigra, u glavometu od lake lasti pobeđuje. Naviknut na kukanje, naš narod radije će oplakivati ispadanje Crvene zvezde i Partizana nego što će se diviti uspesima svojih naučnika. I političari su iz naroda, ukoliko se drugačije ne ispostavi.
Pre sedmicu dana smo s velikom tugom obznanili da Beogradski univerzitet nije ušao na čuvenu Šangajsku listu (pretekao ga je Zagrebački), sada s većom radošću obelodanjujemo novi skok srpske nauke.
Srećan broj – trinaest
Krajem septembra Srbija je vodila u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest (samo u ovom slučaju srećan broj). Mic po mic, ali samo napred. Nasuprot opevanom aforizmu Vlade Bulatovića Viba – „Korak napred, dva nazad”.
Najučeniji ljudi u nas prepustili su takvo napredovanje drugima.
Kao i u sportskom, i u umnom takmičenju redosled se povremeno menja.
Navešćemo u kojim je to oblastima naša nadmašila ostale zemlje (prema najsvežijem rasporedu): poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, računarske nauke, inženjerske nauke, nauka o materijalima, farmakologija i toksikologija, fizika, nauke o biljkama i životinjama, psihijatrija i psihologija, društvene nauke (uopšte) i svemirske nauke (šta god se pod tim podrazumevalo).
Povratila je, dakle, vođstvo u biologiji i biohemiji koje je u pređašnjem sameravanju prepustila Kamerunu. U prethodnom je, ako se sećate, preuzela prvo mesto u poljoprivrednim naukama – što je razumljivo imajući u vidu pedološko-klimatske osobenosti i bogato istraživačko zaveštanje iz minulih decenija, i svemirskim naukama (a to nije, baš, lako rastumačiti).
„Tomson-Rojters”,koji kroz sažete statističke izveštajeprikazujepreglede ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu, ističe da Srbija nastavlja svoju prevlast, sa zvanjem „zvezda u usponu” na više polja.
Podsetimo da je pomenuta kompanija svojevremeno preuzela Institut za naučne informacije iz Filadelfije, najčuveniju međunarodnu ustanovu u ocenjivanju naučnog doprinosa (scijentometrija), koja je uvela razvrstavanje naučnika, časopisa i disciplina prema navođenju (citiranje).
Nauka se uzdiže, a zemlja?
U nekoliko navrata, prošle i pretprošle godine, naša zemlja je izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web service) „Tomson-Rojtersa”. Procene koje ukazuju na ubrzani napredak naših istraživača zasnivaju se na bibliometrijskim podacima, prikupljenim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje, inače, naplaćuje.
Promene u činjenicama se svakog drugog meseca zanavljaju, a „Naučni osmatrač” objavljuje spisak naučnika, instituta, zemalja i časopisa koji su ostvarili najveći postotak u ukupnom navođenju (citiranje). Srbija se više puta pojavila među državama nazvanim „zvezde u usponu”. Kako se to ustanovljuje?
U razmatranje se uzima 4.400 naučnih časopisa za sva istraživačka područja (svake godine najmanje 200 najcitiranijih), iz čega se izvlače zaključci koje to oblasti najviše napreduju, koje zemlje imaju najviše uticaja, ko su najcitiraniji pojedinci i najnavođeniji časopisi. Ukoliko želite da imate dublji uvid u istraživačku moć instituta, kompanija, izdanja i zemalja, možete pristupiti široj bazi podataka s više od 11.000 časopisa razvrstanih u „Suštinskim naučnim pokazateljima”.
Ovakve procene i ocene su prvi put izašle na svetlo dana 1981. godine.
Same naučnike i državne zvaničnike valjalo bi osobito da obraduje saznanje da je naša zemlja predvodnica u danas najbitnijim područjima za istraživanje i visoko obrazovanje. Nauka ide uzlaznom linijom, a preostali deo naše zemlje?
Stanko Stojiljković
