Мушкарци који имају пун радни стаж од 40 година од јануара 2012. године у пензију ће одлазити старији за четири месеца, односно мораће да имају најмање 53 године и осам месеци живота.
Са сваком следећом календарском годином граница за одлазак у пензију за мушкарце ће се померати најпре за по четири месеца, до 2019. године а затим по шест, све до 2023. године када ће, уколико имају пуних 40 година радног стажа, старосна граница за одлазак у пензију бити 56 година живота, подсећа лист „Глас осигураника“ на пензионерске услове који ће важити од почетка наредне године.
Управо због тога, они који ове године имају 53 године и четири месеца живота и стаж од четири деценије не треба да чекају, већ да најкасније до последњег дана децембра предају захтев за одлазак у пензију, јер ће догодине морати да чекају да напуне 53 године и осам месеци живота.
Жене које у 2012. пуне 60 година живота за одлазак у пензију треба да имају најмање 15 година стажа, док оне које имају пун стаж, 35 одрађених година, морају да имају најмање 53 година живота.
Од 2013. године, међутим, за припаднице „слабијег“ пола пооштравају се сви услови: потребан радни стаж повећаваће се сваке године за по четири месеца, док 2021. не достигне 38 година стажа за пензионисање (уместо садашњих 35).
Подизаће се и старосна граница, па ће жене које имају пун радни стаж 2023. године морати да имају и најмање 58 година живота (уместо 53 колико је сада доња граница).
Значи, још следеће, 2012. године женама ће за пензионисање бити потребне 53 године живота и 35 година радног стажа.
Мењају се услови и за полицијске службенике, припаднике Безбедносно-информативне агенције, Војно-безбедносне агенције и Војно-обавештајне агенција, запослене у Министарству спољних послова, у Управи за извршење кривичних санкција, пореској полицији, професионалним војним лицима.
Сви они ће 1. јануара 2012. у пензију моћи да иду најраније са 53 године и четири месеца живота и 20 година и осам месеци стажа.
Услов је да су најмање десет година и осам месеци ефективно провели на радним местима где се стаж рачуна са увећаним трајањем.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се граница за одлазак у пензију подиже постепено све до 2023. године, после чега, према важећим прописима, више не би требало да буде нових услова за пензионисање.
У Фонду за пензијско-инвалидско осигурање се просечно годишње уради око 100.000 нових решења за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.
Приликом доношења решења о пензионисању, признаје се само стаж за који су плаћени доприноси. Захтев за пензију се предаје по престанку осигурања, а може и два месеца раније (уз пружање доказа да ће радни однос престати), након чега је законски рок за доношење решења два месеца.
Уколико неко испуњава минимум услова за пензију, а нису му уплаћени доприноси за укупан стаж, добиће привремено решење, док ће коначан обрачун пензије добити када се плате сви доприноси.
Уколико послодавац, из било ког разлога, није у прилици да плати заостале доприносе, онај ко је поднео захтев за пензију може то да учини и сам.
Имовина добровољних пензијских фондова 11,6 милијарди динара
Нето имовина добровољних пензијских фондова у Србији на крају септембра 2011. године износила је око 11,6 милијарди динара и за 25,9 одсто је већа него пре годину дана, објавила је данас Народна банка Србије.
На индивидуалне рачуне чланова добровољних пензијских фондова у трећем кварталу уплаћено је 633,4 милиона динара, а повучено 103 милиона динара.
У Србији су добровољни пензијски фондови почели да послују 2007. године и тренутно их има девет. У тим фондовима за старост штеди око 173.920 грађана.
Просечна старост чланова фондова је 44 године, а просечна укупна уплата по члану на крају трећег квартала износила је 79.000 динара.
Добровољни пензијски фондови највећи део прикупљене имовине улажу у државне дужничке хартије (76,2 одсто), затим у средства по виђењу (12,5 одсто), акције (пет одсто ), орочене депозите (4,8 одсто) и непокретности (0,7 одсто).
РТВ
