Радници убудуће неће моћи да шрајкују тако што ће блокирати улице и саобраћајнице, већ ће своје незадовољство моћи да исказују само у простору где раде.Ово је најрадикалнија промена предложена у радној верзији Нацрта закона о штрајку о ком се тренутно води јавна расправа.Казне у случају непоштовања Закона још нису разматране, а нови нацрт закона требало би да се појави пред Владом током јула.

 

„Право на штрајк радницима нико неће ограничити, али на хаос хоће. Обуставу рада потребно је најавити пет дана раније, а док траје штрајк, радници немају право на надокнаду зарада, али имају пензионо и здравствено осигурање обрачунато на минималну основицу“, објашњава Рада Катић, помоћница министра за рад и социјалну политику.Постоје делатности које и за време штрајка морају да обезбеде минимум процеса рада као што су здравствене службе, телекомуникације, електродистрибуција, ПТТ, односно све оне од виталног значаја. У ову групу спадају и основне школе, јер је основно образовање обавезно, али у плану је да се на овај начин обавежу и средње школе и предшколске установе.

Будући да се новим предлозима закона расправља, Катић наводи да су синдикални представници највише примедаба имали на предлоге о томе где се штрајк одржава и на то ко одлучује о минимуму процеса рада.

„Овај закон је агресиван и прост, јер ни радници ни послодавци га нису тражили и не виде свој у интерес у њему. И што баш Србији треба овакав закон, зашто власт жури да донесе нешто што је не тиче, она није послодавац? Ако власт предвиђа у будућности много штрајкова, па стога морају да буду и законски уређени, онда тешко нама“, каже Председник УГС Независност Бранислав Чанак.

При изради закона синдикати нису били ни консултовани, тврди Чанак, аније ни анализирано због чега су у прошлости штрајкови избијали, у 90 одсто случајева разлог су биле незаконите приватизације.

Како је рекао, држава тим законом „заврће руку“ и послодавцима, и радницима, а такав закон неће решити проблем запошљавања.

„Замислите колика је заједничка ‘мука’ када се и послодавци и запослени заједно боре против предлога закона“, истакао је Чанак.

Он је навео да се у већини других земаља позове послодавац који треба да учествује у доношењу закона и додао да мали број земаља регулише штрајк законом.

Потпредседник „Независности“ Зоран Стоиљковић додао је да се не види потреба ни синдиката, ни послодаваца, а „нема ни захтева Европске комисије“ за доношење закона о штрајку.

„Наставља се стара пракса где прво, преко радне групе, на закону раде и послодавци и запослени, а када се појави документ у јавној расправи, другачији је од онога што је видела та радна група“, казао је он.

Према речима Стоиљковића тај закон подразумева штрајк у оквиру радног места, али не уређује блокаде, а нема ни гаранција да ће бити поштовани захтеви послодавца.

„Уместо доношења новог закона, можда треба прецизирати Закон о раду“, навео је и додао да „ако се донесе закон о штрајку, онда треба да се формира радна група и да се уваже све њене примедбе“.