У Сарајеву је 05. и 06. октобра одржана конференција „Значај социјалног дијалога у сектору образовања у БиХ“. Конференција је првог дана била у Парламенту БиХ. Присутни су били министри или помоћници министара просвете кантона и Министар просвете Републике Српске. Симболика ове конференције поред теме је било место и датум одржавања. Организатори конференције су били синдикати БиХ, а покровитељ Норвешки синдикат образовања.
Покушало се указати на стварни значај социјалног дијалога у БиХ и региону кроз следеће теме:
1. Реформска питања у сектору образовања БиХ: циљеви и достигнућа,
2. Потребе за квалитетним социјалним дијалогом за успешну реформу у сектору образовања
3. Тешкоће у имплементацији реформе образовања у БиХ: са посебним освртом на подручје републике Српске и Кантона Сарајево
4. Тренутне активности на унапређењу социјалног дијалога у сектору образовања у Норвешкој и Словенији
5. Социјални дијалог у БиХ
6. Проблеми послодаваца у пилот школама: предлози за ефикаснији и бољи социјални дијалог
7. Социјални дијалог у сектору образовања у БиХ: промоција и дефинисање даљих активности
8. Резултати истраживања обављеног у пилот школама „Социјални дијалог и ефикасност рада синдиката“
Све је имало за циљ да се учесници Конференције упознају са проблемима на које наилазе синдикати у овом региону, као и да се измене искуства са земљама ЕУ. Крајњи циљ је унапређење социјалног дијалога у региону који је тек на нивоу предфазе социјалног дијалога како га схватају послодавци оличени у владама и министарствима просвете.
Имплементација механизама социјалног дијалога мора да обухвати поред преговора и укључивање грађана организованих у удружења родитеља или невладин сектор, а партнерство је пожељно да буде добровољно. Уколико у преговорима не постоји принцип добровољности онда је неопходно применити методе принуде који стоје на располагању синдикатима.
Проблеми су: нефункционисање Социоекономских савета (за које се држава сети да постоје само у периоду активности за изборе), јавна власт само консултује социоекономски савет, не постоји дијалог, одсуство механизма за контролу и имплементацију договора, не постојање стварне партиципације радника у управљању (само прва фаза), покривање законске форме коју тражи ЕУ, не постоје нормативни оквири, нема правог социјалног дијалога ни на једном нивоу.
На крају једном речју треба да заживи социјални дијалог у свим земљама Балкана, јер без њега нема економског напретка.
