РТВ
(слика из архиве)
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић потврдио је у Новом Саду да ће јубиларне награде и заостале отпремнине бити исплаћене просветним радницима, али са извесним закашњењем док се не усвоји ребаланс буџета за ову годину, највероватније 11. новембра.
„Награде и отпремнине нису питање добре воље, него само стања буџета, односно расположивог новца. О томе ћу ових дана разговарати с премијером и министром финансија Мирком Цветковићем, а онда ћу бити у ситуацији да званично обавестим јавност о роковима“, додао је он у изјави новинарима након полагања камена темељца за надградњу Основне школе „Светозар Марковић – Тоза“.
Према његовим речима, Законом о буџетском систему за 2011. годину гарантована су средства за јубиларне награде, а на локалним самоуправама је да то и остваре.
„Знам да је веома мали број општина и градова то и учинио, управо због недостатка новца проузрокованог смањењем нивоа трансферних средстава. Ребалансом буџета ћемо обезбедити новац за награде и отпремнине уназад три године, а онда ћемо, у сарадњи са синдикатима, решити то питање“, рекао је министар.
„Све што смо прихватили као обавезу ћемо и испунити, уз закашњење од неколико недеља, а према информацијама које сам јутрос добио Скупштина Србије ће о ребалансу буџета расправљати 11. новембра“, рекао је Обрадовић.
Мало наставника ће остати без посла
Министар просвете и науке изјавио је да ће мало наставника широм Србије остати без посла, упркос томе што је због ниског наталитета смањен број ученика, а тиме и разреда.
„У целој Србији само 158 наставника уопште не држи наставу, њих око 2.100 има недовољан фонд часова од 10 до 50 одсто, али у исто време постоји и нешто више од 2.000 предавача за које су школе исказале потребу“, указао је министар.
Према његовим речима, ресор на чијем је челу, заједно са школским управама, провериће све достављене податке и помоћи наставницима с недовољним бројем часова да их допуне, а чак и за поменутих 158 људи који ни не одлазе у учионице покушати да нађе адекватан посао.
Смањен број одељења
„У протекле три године смо смањили број одељења за скоро 1.600, а то није условило велика померања, нити потресе у образовном систему. То говори да радимо систематски, да сарађујемо са школским управама и синдикатима у тражењу решења која неће довести у питање квалитет образовања, али неће ни изазвати социјалне потресе“, наставио је Обрадовић.
Велики проблем за читаво друштво, међутим, како је истакао, представља лоша демографска ситуација у Србији.
„Желели бисмо да имамо више деце у школама, а у условима када их је све мање логично је да морамо систем да рационализујемо, да на најбољи начин користимо новац који нам је на располагању. Истовремено желимо да стално унапређујемо квалитет образовања и да не доведемо у питање право деце на образовање, укључујући и учење на матерњем језику, што у условима кризе није лако“, закључио је Обрадовић.
