Савет и Сенат Универзитета у Београду подржали намеру Владе да донесе стратегију образовања. Међутим, на Универзитету упозоравају да понуђени текст није прихватљив и да би га требало дорадити.
Намера Владе Србије да донесе стратегију образовања добила је подршку Савета и Сената Универзитета у Београду, али на Универзитету упозоравају да понуђени текст није прихватљив и да би га требало дорадити. Питање школарине биће на дневном реду на следећој седници Сената.
Нацрт Стратегије образовања захтева стручну дораду и професори Универзитета у Београду спремни су да помогну његову израду.
Национални савет за високо образовање сматра да је из стратегије требало изоставити део посвећен финансирању и да не треба из републичког буџета финансирати факултете чији оснивач није држава.
Потпредседник Студентског парламента Милош Зељковић каже да студенти свих државних факултета сматрају да право и привилегију да буду финансирани имају само они, зато што је држава основала државне универзитете да би на њима школовала кадар који им је потребан.
Према речима државног секретара Радивоја Митровића, стратегија је увод у измене или израду нових закона, наставних планова и програма.
Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да постоји свест о томе да стратегију треба усвојити и да је стратегија важна из више разлога.
„Један од разлога је врло прагматичан, пошто приступним европским фондовима који су доста значајни и инвестиционог су типа не можемо да приступимо без стратегије образовања“, наглашава ректор Београдског универзитета.
О стратегији ће се изјаснити и Конференција универзитета Србије, после чега ће предлози и примедбе бити упућени Министарству просвете и науке. А предвиђене реформе, кажу професори, не могу се спровести ако се издвајање за образовање са 4,7 одсто бруто домаћег производа не повећа на шест одсто.
РТС
