TANJUG
Obrazovni sistem Srbije je oblast u kojoj se tek očekuje veliki posao, kako bi škole postale ustanove u koje đaci rado idu, a sama delatnost, iz sadašnjeg stanja opterećenog problemima, postala visoki razvojni resurs društva, zaključeno je danas na Okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug.
Prema njegovim rečima, obrazovni sistem čeka veliki posao, ali su i načinjeni krupni koraci, za šta je dobar primer, kako je rekao, uspeh đaka iz matematike, informatike, astronomije, stranih jezika i drugih oblasti.
„Pokazatelj da je obrazovni sistem krenuo u pozitivnom smeru su i rezultati PISA testova, koji su pokazali da je u Srbiji čitalačka pismenost povećana za oko 40 poena, a naučna i matematička za sedam“, rekao je Obradović.
Na skupu je ukazano da je za unapređivanje položaja obrazovanja potreban čitav niz sistemskih dokumenata, poput strategije obrazovanja, nacionalnog okvira kvalifikacija, izmena Zakona o osnovma sistema obrazovanja i vaspitanja…
Profesor Ivan Ivić je, uz ocenu da je obrazovanje razvojni činilac društva, naveo podatke prema kojima 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, ali da na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu.
„Škola treba da bude mesto življenja, a ne samo mesto gde se održavaju predavanja“, rekao je Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta, navodeći da ucenici provedu osminu života u školi, čija vaspitna uloga mora biti ojačana.
On je mišljenja da se naš obrazovni sistem ipak nije upadljivo srozao, i pored kriznih godina, na šta ukazuju brojna međunarodna testiranja.
„Obrazovanje je viđeno kao razvojni činilac ukupnog razvoja Srbije“, kazao je Ivić, ističući da su smernice iz desetogodišnjeg razvojnog plana „Srbija 2020“ sadržane u dokumentu „Pravci razvoja i unapređivanje kvaliteta predšskolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja za periodu 2010.-2020 godine“, koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet.
On je rekao da su u njemu navedene mere koje, ako se primene, mogu dovesti do promene stanja u školama, veće efikasnosti, boljeg kvaliteta obrazovanja…
Ivić je rekao da se ne slaže sa procenom Svetske banke da u obrazovanje izdvajamo približno koliko i druge zemlje, smatrajući da je taj procenat manji, uz ocenu da se mora raditi na modernizaciji koncepcije obrazovanja, jer postoji praksa da se uči samo za ocenu.
Ocenivši da je obrazovanje visoki razvojni resurs svake države, bivši ministar prosvete Gašo Kneževih naveo je da sadašnje, kako je rekao, tragično stanje, mora rezultirati ne samo zabrinutošću, već i akcijom.
„Uloga države u tome je veoma važna“, rekao je profesor Knežević i upozorio da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciji da uskoro uvozi stranu radnu snagu.
Knežević je rekao i da su stranačke ankete, u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu, pokazale da svega dva odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.
On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenese znanje učenicima i upozorio da svako ko ima mogućnost, opredeljuje se za školovanje u inostanstvu.
Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.
„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, rekao je Knežević.
Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić istakao da je veliki procenat radne snage na tržištu nedovoljno kompetentan, zbog čega je potrebna saradnja univerziteta i privrede.
Među traženim zanimanjima u 2010. godini bili su inženjeri elektrotehnike, i to smer energetika, telekomunikacije i elektronika, potom diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, inženjeri poljoprivrede, i to smera za prehrambenu tehnologiju.
Deficitarna zanimanjima u protekloj godini bila su i ekonomisti sa smerom finansije, kao i profesori svih stranih jezika, što je trend poslednjih godina, rekao je Đukić.
On je ocenio da Srbiji nedostaje sistem prognoza kretanja na tržištu rada, a da je jedan od problema i to što postoje škole koje su „generatori nezaposlenosti“ i koje produjkuju profile za koje nema perspektive na tržištu rada.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ukazao da je preduslov dobrog i kvalitenog obrazovanja jaka i zdrava privreda i kao veliki problem označio to što se u obrazovanje ulaže mnogo manje nego u zemljama EU, i što 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate.
„Srbija mora više da uradi i na privlačenju dijaspore, jer najobrazovaniji deo Srba živi izvan granica zemlje, a njihovo obrazovaje koštalo je 12,5 milijardi evra“, istakao je rektor Kovačević i naglasio da će kategorija uslovnog upisa trajati još dve godine, nakon čega se prelazi na sistem školovanja „godina za godinom“.
