ОПШТА МАТУРА КАО ЗАМЕНА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ НА ФАКУЛТЕТА

///ОПШТА МАТУРА КАО ЗАМЕНА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ НА ФАКУЛТЕТА

Ученици који следеће године упишу гимназију требало би да похађају наставу по реформисаном концепту образовања. У основи ове реформе су непостојање класичних смерова, пакети изборних предмета и на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима. Док у Министарству просвете сматрају да је годину дана довољно за припрему и примену новог система, представници гимназија и Националног просветног савета нису толико оптимистични.

Популаризација гимназија је важна јер повећава број ђака који ће наставити школовање

Завод за унапређење образовања и васпитања добио је од Министарства задатак да направи нацрт новог плана. Када завод изради план, доставља га Министарству просвете, које га потом шаље Националном просветном савету који о њему одлучује.

Комисија још ради на писању плана. Имамо рок до 1. јануара да све завршимо, да би после ишао даље у процедуру. Као основу користимо претходни рад комисије и овај ће сигурно да личи на њега – каже Иван Перић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

Према претходном нацрту плана, прва година би била иста за све ученике, у другој години ученици би имали два изборна предмета, а у трећој четири и на завршној години чак осам изборних предмета.

 Ученици би на овај начин имали прилику да размисле да ли им боље леже друштвене или природне науке. Највећа новина предвиђена је у трећем разреду када би ученици имали пакете изборних предмета који би, због већег броја часова из одређених предмета, вукли ка одређеним факултетима – рекао је недавно помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић.

Иако је иницијатива за овакву реформу школства потекла од Заједнице гимназија, они сматрају да је немогуће све организовати и испланирати за мање од годину дана. То не би требало да буде реформа, него један континуитет, еволуција. И потребно је да се сложе сви учесници, а на конференцији на којој је учествовало више од 80 гимназија општи је став да треба радити спорије – каже председник Форума гимназија Миодраг Сокић.

У Министарству сматрају да је важно да ученици који су основну школу завршили по реформисаном систему упишу следеће године и гимназију која је реформисана. Последња реформа изведена је 1990. године, па они који се противе увођењу промена на пречац сматрају да би резултат могао да буде погубан.

– Потребно је дефинисати компетенције које деца треба да добију на крају школовања, шта је обавезно, а шта пожељно да знају, програм како ће се све то спроводити. Онда долази и писање нових уџбеника – каже председница Националног просветног савета (НПС) Десанка Радуновић.

Циљ запослених у гимназијама, као и Министарства просвете, јесте да се повећа број осмака који ће уписати ову школу. Тренутно у гимназије иде око 20 одсто средњошколаца, што је готово дупло мање од просека у појединим земљама окружења. Популаризација гимназија је важна јер она аутоматски повећава број ђака који ће наставити школовање.

ГОРИЦА АВАЛИЋ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2010-10-27T11:35:10+01:0027.10. 2010.|Актуелно|