Поштовани грађани Србије морали смо да вам се обратимо на овај начин, а све у циљу подстицања вашег размишљања о садашњости и будућности образовања у Србији, јер рана која се крије тешко и споро зацељује. Ако не мислите о будућности не можете је ни имати. Неопходно је за почетак да поставимо сами себи неколико питања: Да ли ће и нас оперисати странац? Да ли ћемо и ми моћи да се лечимо у иностранству? Да ли ћемо и ми нашу децу да школујемо и запошљавамо ван ове земље. Ако знамо одговор негативан на сва ова питања, поставља се додатно питање: шта нам је чинити?
Ако политичар крене да решава овај проблем будите убеђени да ће настати два нова проблема, јер је политика вештина којом се од богатих узима новац, а од сиромашних гласови под изговором да ће се штитити једни од других. Одговора има много, а само је један прави у српско образовање треба инвестирати јер је знање једини отров који у великим количинама лечи, а у малим убија. Квалитетно образовање једино спосoбно да нас извуче из економске кризе. Уколико човек своју моћ смести у главу, нико је одатле не може извући. Инвестиција у знање носи највећу добит. Квалитет се памти дуго пошто се цена заборави. Горчина због лошег квалитета образовања се осећа још дуго након што се задовољство због ниске цене заборавило. Образовање је друштвени процес… Образовање је развој … Образовање није припрема за живот, оно је живот сам. Ово сви политичари знају јер истина у политици мора чекати док некоме не постане потребна.
На политичкој сцени Србије доминира јевтин популизам који се темељи на трошењу новца пореских обвезника, новца ове државе, новца грађана Србије у циљу маркетинга своје странке и свог личног. Слично је и са образовањем у Србији, јер бесплатне уџбенике треба да имају само деца социјално угрожених, а не и богати слојеви друштва. Треба омогућити бесплатно школовање у високом образовању, под хитно увести обавезно средње образовање, инвестирати у савремена учила и посветити пажњу најбољима, јер су они покретачи и мотор развоја, економског напретка и просперитета друштва.
Поштовани Грађани Србије постоји уврежено мишљење у политичком миљеу Србије да је све скупо само је патња грађана јевтина, односно бесплатна за Владу Србије. Образовање Србије је у незавидном полижају, те чланови ГСПРС „Независност“ и просветни радници мисле пре него што постану просветни „јадници и бедници“ у правом смислу да је на делу освета лоших ђака који не читају књиге, јер не знају да постоји и већи грех од спаљивања књига, а то је њихово не читање. Вас, грађане Србије обмањују полуистинама, а најопасније је код полуистина је то што се готово увек верује погрешној половини. Образовање у Србији и запослени у просвети не желе да буду још један проблем у низу у друштву ми желимо да будемо део решења. Сигурно је једно да не можете да обавите данашњи посао јучерашњим методама, а да се ту затекнете и сутра.
Запослени у образовању могу најуспешније да одговоре свим захтевима и изазовима најсавременијих просветних-образовних процеса, али за то свој део одговорности мора да има и послодавац – држава.
Београд, 25. 01. 2011. ГСПРС «Независност»
