– Brucoši koji su pre nekoliko dana upisali fakultet u statusu budžetskih trebalo bi da budu prva generacija koja će morati da položi sve ispite i osvoji 60 ESP bodova da bi imali pravo da se i u narednoj godini školuju o trošku države. Prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, ova obaveza važiće i za sve druge akademce koji žele da nastave studiranje kao budžetski.
Studenti, međutim, najavljuju da će tokom ove godine tražiti novu izmenu Zakona i olakšice, jer, kako tvrde, reforma visokog obrazovanja nije urađena do kraja.
Milan Popović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže za Danas da je u ovom trenutku to „želja studenata“, ali da sa Ministarstvom prosvete imaju odličnu saradnju i da se nada da će oni „realno sagledati činjenice“. Popović dodaje da će sa Ministarstvom tek dogovarati da uslov za budžetski status bude između 48 i 52 boda. Podsetimo, još ove godine važi olakšica da se naredna godina o trošku budžeta može upisati sa osvojenih najmanje 48 bodova.
Akademci tvrde da je u ovom trenutku nerealno očekivati da studenti daju godinu za godinom, jer nastavni programi na mnogim fakultetima nisu reformisani.
Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, kaže za Danas da je i dalje najveći problem to što opterećenje nije prilagođeno mogućnostima većine studenata, pa je „nominalno 60 ESPB, koliko student treba da ostvari u toku jedne školske godine, realno mnogo više“. Kako kaže, nekadašnji dvosemestralni predmeti su samo „prepakovani“ u jednosemestralne, a gradivo nije rasterećeno jer profesori smatraju da je sve bitno.
Kao najveće krivce za nedovršenu reformu Živić smatra profesore, napominjući da bi studenti bili aktivniji kada bi se u nastavi primenjivale savremene metode rada. On od septembra najavljuje seminar za studentske predstavnike o tome kako da sprovedu proces reevalucije bodova na svojim fakultetima.
– Upravo fakulteti treba da motivišu svoje studente da rade više. Na fakultetima, na kojima su profesori počeli da primenjuju savremene metode rada, primetni su rezultati. Nije suština visokog obrazovanja stalno smanjivati kriterijum i praviti mediokritete već raditi na kvalitetu i prilagoditi opterećenje da bi student mogao da završi fakultet za četiri godine. Ali studenti moraju unapred da znaju šta ih čeka, a ne da se uslovi stalno menjaju – kaže Živić.
Na pitanje da li su i akademci odgovorni za loše rezultate prolaznosti na ispitima, on odgovara da je bolonja doprinela da studenti prestanu da uče kampanjski. Živić ističe da su najveći teret reforme dosad podneli studenti i da je sada red na profesore.
Prorektorka za nastavu Beogradskog univerziteta Neda Bokan kaže za Danas da je teško proceniti da li će studenti ponovo tražiti olakšice prilikom upisa naredne godine. Ona navodi da je interes Univerziteta u Beogradu da ima studente, a ne samo studijske programe, ali takođe kvalitet i efikasnost. Bokan ukazuje da su rezultati prolaznosti na beogradskim fakultetima nezadovoljavajući i najavljuje da će se, nakon detaljne analize studijskih programa i ostvarenih rezultata na ispitima, pred Senatom na jesen naći predlog mera za povećanje prolaznosti. Prorektorka dodaje da je bilo slučajeva da se upravi Univerziteta javljaju studenti i njihovi roditelji, koji su „iskazali nezadovoljstvo niskom prolaznošću na nekim predmetima“, ali nije želela da kaže o kojim predmetima i fakultetima je reč. Ona ističe da je nakon toga razgovarala sa dekanima i određenim profesorima, ali da ne može još da oceni da li je to dalo efekte.
Svaki deseti diplomira u roku
Analiza prolaznosti prve generacije bolonjaca pokazuje da je tek svaki deseti student Beogradskog univerziteta uspeo je da završi fakultet u roku. Na fakultetima koji traju tri godine, studije je u predviđenom roku završilo 30 odsto, od ukupnog broja upisanih studenata. Rezultati prolaznosti studenata po predmetima za školsku 2009-2010. godinu pokazuju da je od 2.928 predmeta, na 334 predmeta prolaznost ispod 30 odsto.
DANAS
