Млађа деца више читају
Најбројнији чланови дечје библиотеке су деца предшколског узраста. Други медији одвлаче од књига. Класици губе трку са фантастиком.Деца током школовања губе интересовање за читање! Наиме, највише читају предшколци и ученици нижих разреда основне школе, док се у средњој школи ретко ко лати књиге.
„Клинци“ највише воле авантуристичке романе, шпијунске серијале, крими – књиге, хорор и научну фантастику, а обавезна лектира и класична дела имају све лошу прођу. Средњошколке првенствено занимају књиге типа „купохоличарка“ и „спонзоруша“.
– Нетачно је да деца не читају – каже Александра Вићентијевић, начелница Дечјег одељења Библиотеке града. – Истина је да други медији привлаче дечју пажњу, попут игрица и компјутера, али малишани који у предшколском узрасту заволе читање током читавог живота ће се дружити са књигом. Предшколци су наши најозбиљнији читаоци и најлепше што може да доживи библиотекар је када му редовно долази дете од његове треће године до пубертета. Нажалост, тада губимо читаоце, јер средњошколци траже „модерне романе из реалног живота“, па је неком са 16 година ближа „Купохоличарка“ од Балзака. Уосталом, свуда у свету је криза квалитетних штива за тај узраст.
„ПРОКЛЕТА АВЛИЈА“
Истраживање Друштва за српски језик и књижевност показало је да трећина средњошколаца није прочитало ни једну књигу, а 40 одсто никада није ушло у библиотеку! Из школске лектире најпопуларније су књиге „Проклета авлија“, „Чекајући Годоа“ и „Странац“…
Ипак, данашњи Београђани не читају исте књиге као њихови родитељи. Укус деце се прилично променио, па сада траже више акције, загонетке, мистерије, фантастике…
– Мање се читају класични дечји романи, јер им је Том Сојер спор – објашњава Вићентијевићева. – Велики заокрет донела је едиција о Харију Потеру после чега је кренула читава серија романа о измишљеним световима. Популаран је и серијал о мишу Џерониму Стилтону, Прљавом Беци, Грозном Гаши, Цаци Фаци и сличним ликовима. Квалитет књига, заиста, није битан, важно је да се створи читалачка навика, јер свако читање развија кретивни дух и богати речник. Уосталом, све је боље од игрица.Иако родитељи не могу да утичу на укус детета, могу да створе навику за читањем.
КАРЕЊИНА НА ТРИ СТРАНЕ
Ана Карењина уместо на 672 може да се прочита на само три стране, а препричану, Андрићеву „Проклету авлију“ је прочитало више од 50.000 ученика! Средњошколци највише воле да „читају“ препричане књиге, а професорима је, због великих одељења, готово немогуће да открију да ли је неко, заиста, држао књигу у рукама.
– Ђаци читају штиво које нема додирних тачака са лектиром и свака наредна генерација чита све мање – каже Јасна Јанковић, професорка српског језика и књижевности у Правно-пословној школи.
А. КРСМАНОВИЋ – Б. БОРИСАВЉЕВИЋ
