ПРИПРЕМЕ ЗА НАСТАВАК РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

///ПРИПРЕМЕ ЗА НАСТАВАК РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

У циљу наставка реформи образовања Министарство просвете ће организовати више семинара, конференција и округлих столова у наредних неколико месеци. У плану је да се до нове године организују три округла стола под називом „Најновији трендови у развоју образовања“. Први је одржан 21. 09. 2010. године у Палати Србија под називом: „Образовање и обука 2010. до 2020: Утицај развоја ЕУ на креирање националне политике – искуства из две државе чланице ЕУ“. Округли сто је имао карактер међународне размене искустава са доносиоцима одлука и експертима. Скуп је отворила г-ђа Тинде Ковач – Церовић, државна секретарка и г-да Десанка Радуновић, председница националног просветног савета. Уводничари у тему су били: г-дин Антон Добарт, генерални директор, Аустријско Министарство за образовање, уметност и културу и г-ђа Лилиана Преотеаса, генерални директор, Румунско Министарство за образовање, истраживање, омладину и спорт. Округлом столу испред ГСПРС „Независност“ је присуствовао проф. др Томислав Живановић. Следећи округли столови су планирани за 16. 11. 2010. године чија ће тема бити: „Увођење стандарда образовања и стандардизација испита и њихов утицај на професионални развој наставника“, као и 14. 12. 2010. године чија ће тема бити: „Правичност и приступ образовању – статус qуо и тенденције у Европи“.

У оквиру теме образложена је примена Лисабонске стратегије у области образовања – искуство Аустрије. Приказана је шема садашњег образовања и стручних квалификација у Аустрији од предшколског до високог образовања. Циљ ЕУ и аустриског система образовања је да образовање омогући да ЕУ буде најконкурентнија и најдинамничнија светска економија утемељена на знању. Да би се то реализовало неопходни су: људски капитал, инфраструктура, унутрашње тржиште и структурни индикатори. Валоризација људских ресурса ће се остваривати кроз стваривање циљева путем запошљавања, иновација, истраживања и сл. Програм активности за остварење циљева образовања и стручног оспособљавања у Европи обухвата: Побољшање система квалитета образовања и стручног оспособљавања (који подразумева побољшање квалитета образовања за наставнике и тренере, развој вештина које су утемељене на знању, обезбеђење доступности информационих технологија, повећање броја уписаних на научне и техничке студије исл.), олакшање приступа образовању и стручном осопособљавању за све људе (што подразумева стварање окружења које доприноси учењу, радње које су неопходне да учење постаје атрактивно, подржавање активности грађанства у процесу кохезије у друштву итд.), отварање система образовања и стручног оспособљавања широј јавности (у том циљу врши се јачање повезаности са светом рада, истраживања и друштва, развој предузетничког духа, побољшање знања страних језика, повећање покретљивости и размена, јачање сарадње унутар Европе итд.)

            У циљу реализације програма чине се конкретне иницијативе које доприносе квалитету образовања које обухватају две целине: иницијатива радних група (дефинисање кључних компетенција, обука наставника, индикатор познавања језика, оквирна стратегија о мултијезичности, обезбеђење квалитета у високом образовању и европски оквир квалификација), Грађанство (акциони програм Заједница за унапређење активног европског грађанства, Програм „Грађанство за Европу“ 2007-2013., ЦОМ (2005) 116).

            Најважнији су индикатори који показују напредак у остварењу Лисабонске стратегије до 2010. године. Они се могу збирно приказати: просечна стопа особа које не прекидају школовање у ЕУ није већа од 10%, дошло је до повећања броја студената који дипломирају на математици, природним наукама и технологији за 15% уз смањење родне неравнотеже, најмање 85% грађана ЕУ старости до 22 године има завршено средње образовање, дошло је до смањења удела деце до 15 година који имају лоше резултате у функционалној писмености за 20% у односу на 2000. годину, повећан је број грађана укључених у процес учења у току живота старости од 25-64 године на 12,5%, повећана су улагања у образовање итд. Да би се стратегија реализовала неопходни су пеиодичне анализе извештаја и предузимање конкретних корака у циљу остварења постављених задатака. Анализа указује да предузете мере нису довољне за постојеће изазове и њихова тренутна брзина неће омогућити ЕУ да оствари све постављене циљеве и постане конкурентна на светском тржишту, те су и даље све лампице за упозорење упаљене. Најчешће навођени разлози за недовољан напредак су: премало кохерентних стратегија за целоживотно образовање, неуједначен и низак ниво квалитета високог образовања, недовољно квалитетно и недовољно привлачно стручно образовање и обука, низак ниво покретљивости студената и наставника у ЕУ. У циљу кориговања и напретка у овом процесу неопходно је применити следеће инструменте: усредсредити реформе и улагање на кључне области ( дефинисати националну стратегију као функцију Лисабонске стратегије, користити све ресурсе, учинити занимања наставника интересантним), учинити да доживотно учење постане реалност (повећати обухват, усмерити напоре ка угроженим групама, применити опште принципе), успоставити ЕУ утемељену на образовању у перманентним обукама (изградити оквире квалификација за ЕУ, консолидовати европски образовни простор), поставити образовање и обуку на место које заслужују (подићи профил европског програма рада, спроводити процес на делотворан начин). Кључни елементи у овом процесу су: информисање циљано и опште, кординација експерата и лица која креирају политику и доносе одлуке, усклађеност са запошљавањем, социјалном политиком, истраживањима и сл., евалуација и инструменти.

            На бази напред наведеног је креиран стратешки оквир до 2020. године који има за циљ да: учини доживотно учење бољим, покретљивим и реалним, побољша квалитет и ефикасност, унапреди равноправност и повећа активност грађанства, унапреди иновативност и креативност уз укључење предузетништва.

            На крају пожељно је поставити питање, а где смо то ми, када је образовање препознатљиво само по издвајању најнижег процента Бруто националног дохотка у Европи, када се непрекидно већ трећу годину за редом обезвређује рад просветних радника, када Влада нема стратегију ни економског развоја па тим ни стратегију образовања у Србији, када се број деце непрекидно смањује, а просечна старост запослених у образовању непрекидно повећава, када се не реализују обавезни семинари за стручно образовање и усавршавање запослених у образовању….. где је крај у набрајању? Потребно је поставити питање Влади Републике Србије, зар у Европску Унију треба да уђемо „слепи код очију“. Планови не успевају због недостатка циљева! Када не знате у коју луку пловите, нема ветра који је добар за вас, јер на путу за велико не треба се спотицати о ситне ствари.

 

Београд, 22. 09. 2010.                                                      ГСПРС „Независност“

                                                                     проф. др Томислав Живановић, председник

                                                                                   

2010-09-22T10:57:58+02:0022.09. 2010.|Актуелно|