BLIC 
Većina škola u Srbiji od 25. marta neće uopšte raditi ukoliko se do tada ne ispune zahtevi prosvetara, koji najavljuju i radikalizaciju protesta, pa i štrajk glađu. Predstavnici tri prosvetna sindikata koji štrajkuju od 28. januara zatražili su nastavak pregovora s Vladom, kao i da u njih bude uključen predsednik Boris Tadić.
Na jučerašnjem sastanku u Prvoj beogradskoj gimnaziji nije bio prisutan ministar prosvete u ostavci Žarko Obradović iako je bio pozvan. On se, kako kaže, nije pojavio „jer je poziv koji mu je upućen marketinškog karaktera”. Ističe i da će sačekati zvaničan dopis sindikata prosvete koji traže nastavak pregovora s Vladom, a da će se potom o svemu konsultovati s premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Reč je o zvaničnoj politici Vlade, a ne o samovoljnim odlukama ministra. Kada dopis stigne, obavestiću premijera i konsultovaću se s njim – rekao je Obradović agenciji Beta.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” Tomislav Živanović kao razloge zbog kojih neće sutra učestvovati u odlučivanju o osnovama Zakona sistema obrazovanja i vaspitanja navodi to što „za 10 minuta niko ne može da iznese ništa važno vezano za zakon i što ne postoji nikakav normalan razgovor oko izmene i dopune zakona”. Dodaje i da su sindikati više puta ukazivali na to da zakon nije dobar i kao primer za to navodi što u srednjim stručnim školama svaki učenik u proseku ima 81 neopravdani izostanak.
– Sutra ćemo uputiti zahteve ministru Obradoviću i predsedniku Srbije Borisu Tadiću da pokrenu pregovore s mrtve tačke. Pregovori bi trajali do iznalaženja rezultata. Ako ne bude razgovora, 25. marta izlazimo na ulice i to će trajati i 26. i 27. marta. Onda ćemo 28. marta odlučiti da li ćemo započeti eventualno štrajk glađu – iznosi Živanović, koji na ulicama očekuje oko 30 hiljada profesora i nastavnika
Inače, na sastanku u Prvoj beogradskoj gimnaziji učestvovali su predsatvici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS „Nezavisnost”. Oni, pre svega, traže povećanje zarada od majske i oktobarske plate za po pet odsto, kao i usklađivanje zarada s indeksom potrošačkih cena, odnosno povećanje zarada na godišnjem nivou za 18 do 20 odsto.
Ne odustaju ni od zahteva za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao ni od izmene Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika, o čemu su pregovori u toku.
