Од осталих четворогодишњака Лаза се највише разликује по дугачким, густим, као гар црним трепавицама, које уоквирују његове крупне, радознале, исто тако црне очи.

По томе што га у вртић сваки дан доводи старији брат Сава, док код куће остају мама, тата и сестра Даница, која је још беба, што у том вртићу има најбоље другаре, с којима се игра, црта, пева и успут много тога научи, Лаза је сличан својим вршњацима. Али мало је тих вршњака који ће ово лето преподнева проводити баш у вртићу Предшколске установе „Радост“ у Србобрану. У овом вртићу, надомак ромског насеља Јамуре, Лаза с још петнаестак дечака и девојчица усваја знања и вештине потребне за лакше сналажење у вртићу и школи.

– Пројекат „Сигурно гнездо“, у оквиру којег је и летњи вртић за ромску децу, започели смо пре три године уз финансијску подршку међународног фонда за подршку маргинализованим групама „Кер интернешенел„, прошле године нас је финансирала општина Србобран, а ове године Министарство просвете и науке из ДИЛС програма – каже координатор пројекта Сава Пивнички. – Осим вртића, у оквиру пројекта организујемо и едукацију основношколског наставног кадра за инклузију, спортска надметања две школе у којима учествују сва деца и радионице за ромску децу, којој, у читавој општини, обезбеђујемо бесплатну ужину и финансирамо боравак у школама у природи.

А, у Србобрану од 12.000 становника, Рома је око 500. Ђачке торбе носи их педесетак па надлежни с поносом истичу да су васпитно-образовним системом сви обухваћени и да сви заврше основну школу, а после тога већина углавном и неки занат. Ипак, у Србобрану желе да овој популацији стицање знања олакшају и летњом припремом, за коју кажу да је из године у годину све посећенија, што се одражава и на упис у вртиће, па касније и на успех у школи.

– Ранијих година у вртићу смо имали двоје-троје ромске деце, и то углавном само у обавезном предшколском програму, а ове године уписано их је 15, и то не само у предшколски програм него и у млађу групу у којој је и Лаза – каже васпитачица Гроздана Пецарски, која и после деценија рада своје прве пензионерске дане проводи у вртићу с малишанима. – Сваки дан од осам до 12 кроз игру им развијамо графомоторику, социјалне и хигијенске навике, а стичу и многа друга знања.

И док графомоторика напредује заједно с дивним шареним цветовима од исецканог па у најситније смотане и једну до друге залепљене лоптице креп-папира, које Лаза, Лале, Спасоје, Јована и остали малишани припремају за своје маме, или уз прављење переца, кифлица или плетеница од правог теста, оријентација у простору савладава се кроз игру уз песму „Бисерно срце“, а бројање до и од десет уз песму„Десет љутих гусара“, ови малишани се с васпитачицом Грозданом и ромским асистентима Јаницом и Миланом Димић играју и баш као што и химна ове летње групе каже, свако од њих „Сваког дана у вртићу испуњава своје снове“.

Лалетови су да на јесен крене у први разред, а онда једног дана постане мушки фризер, Спасоје ће прво у вртић, па у школу, па ће онда бити фудбалер, Лаза ће још мало размислити, Јована ће певати…

А на путу до испуњења дечјих снова је и покоји домаћи, и то тако леп да свако мора да се диви странама исписаним косим и правим линијама, баш као што је за сваку похвалу и редовно прање зуба, умивање и оно обавезно, пре и после јела, прање руку, па молим, хвала и изволи, па да се не прича углас и да се не упада у реч другоме, па… још толико тога већ наученог и оног што ће у главе ових малишана тек ући и ту остати да те снове и србобранске Јамуре боји у неке нове животне боје.

Д. Девечерски