Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.
Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.
Психолози подсећају да је рад важан и за развој личности, а не само да би се прегурале финансијске тешкоће.
Студирање није јефтино, посебно за децу која долазе из унутрашњости, али све је теже и за оне који живе у Београду. Зато већина будућих академаца тражи начин да заради.
Студенти кажу да раде да би растеретили породични буџет, зарадили џепарац, јер је живот веома скуп.
Осим студената, све је више и средњошколаца који траже посао. Промоције, подела флајера, само су неки од послова које је обављала шеснаестогодишња Кристина Петровић да би стекла неко радно искуство и скупила новац за курс енглеског.
Крајем летње сезоне девојкама се углавном нуде послови промоције производа, паковања, лепљења декларација, а за мушкарце су то лакши или тежи физички послови.
„Мислим да се ситуација изједначила у односу на пре 10 година. Раније су углавном тражили посао из унутрашњости. Сада је ситуација, мислим, један на према један, подједнако посао траже и студенти из Београда“, каже Бреда Милић из студентске задруге „Булевар“.
Да ли су млади спремни да раде док студирају како би и родитељима помогли у превазилажењу кризе, у великој мери зависи од тога да ли су у породици и својој средини научени да помажу у решавању проблема.
Психолог Ана Пешикан каже да се један део студената и даље налази у статусу „детета“, без обзира на то што им се родитељи муче, па често раде два или три посла како би им обезбеди средства за студирање.
Материјално стање студената у Србији је лоше, и углавном су на терету родитеља. Тек сваки дванаести студент живи од оног што сам заради.
РТС
