Најављеним подизањем старосне границе у Србији ће се најтеже долазити до пензије. Наша нација међу онима које живе најкраће, а радни век биће најдужи.Уколико би се старосна граница за одлазак у пензију подигла, Срби би се уписали међу највредније нације. Пример да се жене пензионишу тек са 65, а мушкарци са 67, каква је идеја ММФ, спада у изузетке у европској пракси.
У Центру за либерално демократске студије је тим поводом урађена и упоредна анализа српског и европских пензијских система.
– Мало је земаља где је старосна граница за одлазак у пензију толико висока – објашњава Катарина Станић из CLDS. – С друге стране разматрања о подизању старосних граница и продужавању радног века могу се узети у обзир само у контексту дужине коришћења пензија. У Србији се кратко живи, а самим тим и пензија се користи краће него у осталим земљама.
Ако се изузме Македонија, жене у Србији најкраће живе у поређењу са 27 ЕУ земаља, па чак и са Хрватском и Црном Гором.
У Центру додају и да је генерални тренд у развијеним земљама изједначавање старосне границе за жене и мушкарце, али сматрају да је у Србији још рано за оваква размишљања.
У највећем броју развијених западноевропских земаља нема разлике у висини старосне границе за мушкарце и жене. Она је углавном постављена на 65 година, ретко на 67, као што је случај са Исландом и Норвешком.
У земљама источне, централне и југоисточне Европе, ситуација је нешто другачија. Тренутно су старосне границе доста ниже и различите за мушкарце и жене – просечно 63 за мушкарце и 60 за жене. Једино Хрватска најновијим изменама закона изједначава границу на 65 до 2020. године.
И у пензионерским организацијама оцењују да се, у зависности колико година просечан пензионер живи на ”рачун државе”, оцењује и одрживост пензијског система.
– Уколико желимо да пензијски фонд опстане, морају се пооштрити услови за одлазак у пезију, али се то не сме чинити олако. Уштеде се, међутим, могу правити и на другим пољима, па би тако прво требало ревидирати услове за остваривање бенефицираног радног стажа – сматра Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине.
ПРОДУЖИЛИ ЗА ПЕТ ГОДИНА
Према ранијим прописима, који су били на снази закључно са 2001. годином, старосна граница је била пет година нижа – 55 година за жене и 60 за мушкарце. Она је установљена још законом из 1965. године и није се мењала пуних 35 година.
Крајем 2001. старосна граница повећана је у једном кораку са 55 на 58 година за жене и са 60 на 63 године за мушкарце. На основу измена закона из 2005. године, старосна граница повећава се постепено за по пола године од 2008. до 2011. године, од када износи 60 година за жене и 65 година за мушкарце.
Б. СТЈЕЉА
