Prof. dr Branko Kovačević: Najozbiljniji kandidati dr Vladimir Kostić i dr Vladimir Bumbaširević

Rek­tor UB dr Bran­ko Ko­va­če­vić

Savet Univerziteta u Beogradu raspisao je juče izbore za novo rukovodstvo najstarijeg i najvećeg srpskog univerziteta. Kako je novinarima uoči početka sednice rekao aktuelni rektor dr Branko Kovačević, najozbiljniji kandidati trebalo bi da budu dr Vladimir Kostić, direktor Instituta za neurologiju, i dekan Medicinskog fakulteta dr Vladimir Bumbaširević.

Profesori do sada nisu želeli da potvrde da će biti kandidati, jer fakulteti i instituti tek treba da odlučuju o predlozima. Do sada je kandidaturu potvrdio jedino Dušan Teodorović, profesor Saobraćajnog fakulteta.

– Prirodno je da to bude čovek koji ima iskustvo u rukovođenju velikim sistemom, a to iskustvo imaju i Kostić i Bumbaširević. Međutim, jako je teško uklopiti radno vreme direktora klinike i rektora, tako da mislim da je bliži odluci verovatno čovek sa fakulteta – rekao je Kovačević i ponovio da je red da medicinska grupacija da sledećeg rektora, po nepisanom pravilu koje je Univerzitet usvojio 2000. godine. Do sada je, po njegovim rečima, najviše rektora dala grupacija društveno-humanističkih fakulteta, dok medicinari nisu imali prvog čoveka u Kapetan Mišinom zdanju skoro 100 godina.

Rektor je rekao i da „ne veruje da će jedan od kandidata biti dekan Pravnog fakulteta dr Mirko Vasiljević”. U javnosti se kao potencijalni kandidat spominje i dr Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Na naš komentar da bi bio red da na ovu funkciju bude izabrana žena, profesor je odgovorio da je tačno da je na čelu UB bila samo jedna žena – prof. dr Marija Bogdanović, dok je na „sestrinskom” Univerzitetu umetnosti bilo čak pet rektorki. Međutim, sudeći po imenima koja se pominju u javnosti, rektorsku lentu ponovo će poneti profesor.

Ime prvog čoveka Univerziteta obično je neizvesno do kraja, jer profesori moraju da obezbede podršku fakulteta, instituta, Senata i na kraju Saveta Univerziteta.

Ono što čeka Kovačevićevog naslednika je usklađivanje visokog obrazovanja sa evropskim akademskim prostorom, jer u tome i po priznanju rektora veoma zaostajemo, kao i neprekidna borba za dobijanje što više sredstava u nevelikom budžetu.

Kovačević je, odgovarajući na pitanje „Politike” šta će biti ove godine sa zahtevom studenata da ponovo 48 bodova donosi budžet umesto zakonskih 60, odgovorio da će verovatno biti tako, jer reforma nije sprovedena do kraja pošto ni profesori a ni studenti nisu uradili posao do kraja.

– Takođe ni država nije rešila problem finansiranja, tako da smo svi zakazali. U oba mandata najteža je bila sirotinja. Uvek smo gledali kako da spasemo glavu, da preživimo – kako da platimo troškove, a da ne urušimo kvalitet. Krivi smo i mi, jer imamo univerzitet kakav nigde u svetu ne postoji – niko nikome ne može ništa da naredi, rektor je Jovan bez zemlje, odnosno engleska kraljica. Svuda u svetu kada rektor nešto kaže, o tome se ne diskutuje, postoji subordinacija kao u vojsci – rekao je rektor, odgovarajući na naše pitanje šta mu je bilo najteže u ova dva mandata.

S. Gucijan