РЕД, РАД И ДИЈАГНОЗА

///РЕД, РАД И ДИЈАГНОЗА

Како је манијакална културно-просветна револуција једног нездравог човека, који је пре девет година постављен за директора основне школе у Раковици, дозлогрдила и ђацима и запосленима, сведоче Таблоидови извори, жртве нечувеног терора над здравим разумом

Н. Влаховић, «Таблоид» бр. 216

Пуних девет година на челу Основне школе „Никола Тесла“ у Раковици налази се извесни Станислав Стевуљевић, кадар Демократске странке и штићеник председника раковичког одбора Цвије Бабића, те председника општине Раковица Бојана Милића (зета Бранка Радујка, директора Телекома).

Да би ова страначко-породична „леђа“ Станислава Стевуљевића била сигурнија, бригу води и рођена сестра Бранка Радујка, Рената Милић-Радујко, градска секретарка за финансије.

Какву то просветну ренесансу у српско школство уводи Стевуљевић уз снажну страначку логистику, Таблоиду су поверили запослени наставници, прве жртве свакодневног терора који он спроводи у овој установи. 

Параноја метастазирала 

Према њиховом сведочењу и приложеној документацији, Стевуљевић је особа социопатског понашања, те му није страно да ученике хвата за врат, прети им и малтретира их, о чему сведоче и родитељи нападнуте деце у више писаних изјава.

У Стевуљевићевој канцеларији је урамљена слика Зорана Ђинђића поред које су свећа и славски колач, а на десктопу његовог компјутера инсталирана је његова фотографија на којој се рукује са Борисом Тадићем. Ова мала собна иконографија не би била од значаја да Стевуљевић и заиста није настао под покровитељством Демократске странке, којој сада он помаже, финансирајући је издавањем пословног простора школе (укупан месечни приход од рентирања је око милион динара месечно).

За пет година, Стевуљевић је променио ни мање ни више него седам психолога, због страха да његову скривену дијагнозу неко не открије. Јер, човек који се хвали својом фотографијом на којој високо уздигнуто држи бич (корбач, прим. ред.), и испод које пише „Рад-Ред-Дисциплина“, не може, према схватању његових запослених колега, никако бити нормалан просветни радник.

Да је то тако, нижу се и друга сведочанства…

Станислав Стевуљевић је опседнут гајењем огромних количина цвећа, па му школа личи на мало бољи гарден-центар. Из непознатих разлога закључава школску кухињу током радних дана, понедељком је увео обавезно свирање државне химне, на школском акваријуму написао је упозорење: „Не узнемиравај рибице!“, увео је видео-надзор на свим могућим местима у школи, а постоје индиције да је то учинио и у наставничкој зборници ради лакшег праћења ко и како о њему прича.

Како је током протеклих девет година његова параноја метастазирала у озбиљан процес, завео је и посебну, удбашку администрацију, па тако постоје читави „досијеи“ о запосленом особљу и ђацима које води као „службена тајна – поверљиво“, или као „службена белешка о ванредном догађају“, у којима су запослени педагози у обавези да сачињавају изјаве, запажања и слично, са потписом „разговор обавио“…

Али, није ни Стевуљевић избегао изазове лепше стране живота. Према једногласној тврдњи Таблоидових извора, вештим покривањем његових (и страначких) финансијских игара у школи и око ње, свесно је довео буџетску инспекцију у заблуду приликом рутинске контроле пословања у Основној школи „Никола Тесла“.

Да је детаљније прочешљана релација са приватним предузећем „НУН“, власништво извесног Небојше Стојановског, који раковичким основцима нуди своју школу пливања, или да је заиста утврђено да ли Виша медицинска школа „Милутин Миланковић“ (која користи помоћну зграду основне школе) плаћа закуп 2.000 или 3.500 евра месечно, било би много тога јасније.

Овако, Стевуљевићу је остављено да хара овом установом и даље, приређујући нове скандале у околностима кад је стручно усавршавање наставног особља мислена именица, а буџет за ту обавезу раван нули.

Верује у полицију

 Раковичка начелница за образовање, Нада Ћосић, обавештена је о овим и другим неподопштинама и обећала је запосленима да ће Стевуљевићев циркус изаћи на видело, али…

Пре девет година, кад је овај „демократски кадар“ по свему судећи незаконито изабран, тим поводом је састављена и тужба Уставном суду Србије, али се ту и зауставила због страначко-породичне подршке коју овај човек очито и даље ужива.

Упркос свему, Стевуљевић не испушта из руку „финансијску суштину“ свога, на први поглед сумасишавшег пројекта.

На сваки други поглед, јасно је као дан да је овде реч о добро развијеном локалном бизнису који је од значајне користи раковичком одбору Демократске странке.

Да је то тако, потврђује и околност да је смењена претходна шефица рачуноводства у школи, а на то место доведена извесна Нада Симић, Стевуљевићева љубавница (извори прецизније квалификују па кажу „швалерка“).

Дугогодишњи школски педагог Миланка Смиљковић, која је као стручни сарадник-педагог провела на том радном месту скоро четврт века, детаљно је описала у једном обраћању надлежнима и природу ове везе, те је навела и дужину њеног трајања (осам година!), али и бројне, много значајније чињенице које Стевуљевића тешко оптужују као насилника коме није место ни на положају који заузима ни у самој професији.

 Наиме, госпођа Смиљковић дословно каже да се Стевуљевић „…понаша ауторитарно, насилно, виче, испитује, претреса, чак и физички насрће на њих, врло често позива полицију и кад проблеми могу да се реше на нормалан начин, у мом присуству је покушао да дави ученика…“.

У даљем опису Стевуљевићевих настраности, Миланка Смиљковић пише да му је омиљена дисциплина психичко малтретирање стручних сарадника, њихово често принудно задржавање и након радног времена без реалних потреба, те да је и сам жртва „заробљеног ума“, јер у школи проводи време од осам сати ујутро до седам сати увече.

Истина, сведоче Таблоидови извори, Стевуљевић је највећи део дана под апсолутном контролом своје љубавнице, те му то узимају као олакшавајућу околност.

Коначно, не треба заобићи ни ту чињеницу: једна јавна личност у Раковици дословно је поверила Таблоидовим изворима да су сви упознати шта Стевуљевић ради, и додала: „…Не знамо где ћемо са њим…“.

Док неко не смисли још боље и друштвено одговорније радно место за личност овакво богатог психолошког профила, раковички основци, њихови наставници и родитељи мораће да га трпе.

    Није нормално

Да је Стевуљевић озбиљан проблем за 1.100 раковичких ђака и њихових родитеља, говори и податак да је овај човек својевремено претио свом ђаку да ће му откинути полни орган, да је једном ученику дао новац да купи марихуану како би испровоцирао другог ученика за кога је сумњао да се бави препродајом наркотика (жртве Стевуљевићевог лудила повериле су ово свом педагогу Миланки Смиљковић, прим. ред.).

 

 

2010-10-28T11:35:53+02:0028.10. 2010.|Актуелно|