Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ više od 10 godina, počevši od 2002. kada je započela rasprava o reformama sistema PIO i pripreme za izmene i dopune tada važećeg Zakona o PIO, zastupaju stav da je neophodno – kroz unapređenje postojećeg sistema obaveznog penzijsko – invalidskog osiguranja (I stub) i zakonsko regulisanje dobrovoljnog penzijskog osiguranja (III stub) – povećati realne izvore prihoda za potrebe PIO.
To znači da UGS NEZAVISNOST NISU NIKADA, PA NI SADA, BILI PROTIV REFORMI SISTEMA PIO (kao što nam se imputira), ali smo se zalagali da se sistem PIO reformiše, pre svega, na prihodovnoj strani, i to:
izmenama u poreskom sistemu (progresivno oporezivanje);
povećanjem finansijske discipline u naplati doprinosa za PIO (stavljanje u funkciju kontrolnih državnih mehanizama – inspekcijski i drugi organi), kao i
iznalaženjem i aktiviranjem novih, realnih izvora finansiranja prava po osnovu PIO (“legalizacija“ neformalne ekonomije, deo prihoda od eksploatacije ili privatizacije infrastrukturnih objekata građenih sredstvima Fonda PIO, domaćinsko raspolaganjem imovinom Fonda PIO i ekonomičnije poslovanje objekata za standard penzionera…).
Pri tome, UGS NEZAVISNOST su zastupali i stav da se reformskim potezima u oblasti PIO, ne smeju ugroziti ili smanjiti prava i mogućnosti zaposlenih i drugih radno sposobnih lica.
Sve dosadašnje, pa i trenutno aktuelna Vlada, radile su upravo suprotno – nisu učinile nikakve ozbiljnije pozitivne pomake vezane za povećanje prihoda, već stalno smanjuju nivo prava po osnovu PIO, tvrdeći pri tome, da je to put ka poboljšanju materijalnog položaja penzionera, ali i društva u celini. Zarad tog “poboljšanja“ položaja penzionera, preduzimane su sledeće “reformske“ mere:
pooštravanje uslova za sticanje prava na penziju – podizanje starosne granice i potrebnog staža osiguranja;
pooštravanje kriterijuma za izračunavanje osnovice za penziju (prelazak sa 10 najpovoljnijih godina na čitav radni vek “preko noći“, umesto postepeno);
promene metoda usklađivanja opšteg boda i visine penzija u za penzionere nepovoljnije opcije (od usklađivanja sa kretanjem zarada, preko tzv. “švajcarskog“ sistema, do usklađivanja isključivo sa troškovima života;
i najnovija izmena – uvođenje penalizacije, odnosno oštrog kažnjavanja za prevremeni odlazak u penziju, vezano isključivo za godine života, bez obzira na staž osiguranja (možete imati preko 40 godina staža osiguranja pokrivenog uplaćenim doprinosima, a da vam penzija bude trajno umanjena čak do 20%).
UGS NEZAVISNOST su svesni da je suštinske pozitivne promene u položaju penzionera i starih lica, kao i smanjenje deficita Fonda PIO, moguće postići, pre svega, kroz jačanje razvojne komponente privrede, nova investiciona ulaganja, povećanje zaposlenosti i realan rast zarada, pa samim tim i doprinosa za PIO, a da je održiv razvoj nemoguće ostvariti samo kroz štednju i smanjenje prava zaposlenih i penzionera. Zbog toga smo insistirali da reformu penzijsko – invalidskog sistema prate adekvatni potezi u strategiji i politici ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja, politici zapošljavanja i obrazovanja, kao i drugim delatnostima koje, direktno ili indirektno, utiču na stanje u oblasti penzijsko – invalidskog osiguranja.
Svoje protivljenje stalnom smanjenju prava po osnovu PIO i opredeljenje za reformske poteze na prihodovnoj strani, UGS NEZAVISNOST su, kada su za to imali priliku, potkrepljivali sledećim argumentima:
u starosti su sposobnost za rad, proizvodnju i stvaranje prihoda smanjeni, pa je nephodno da se kroz sistem PIO na efikasan, ekonomičan, ali i socijalno pravedan način, obezbedi kroz radni vek “zarađena“ ekonomska sigurnost za penzionersku populaciju;
ranije predložene i usvajane izmene i dopune zakona o PIO, nisu bile rezultat usklađene strategije razvoja ove oblasti, već su uvek bile “iznuđene“ – ili pod (navodnim) pritiskom međunarodnih finansijskih institucija, ili zbog nedostatka sredstava, odnosno stalnog deficita u poslovanju Fonda PIO;
kroz ranije usvojene promene (na rashodovnoj strani), nije ostvaren ni jedan od osnovnih razloga promena – ni poboljšanje materijalnog položaja korisnika penzija, a istovremeno, niti su postignuti značajniji ekonomski efekti – posebno u smislu smanjenja javne potrošnje u celini, odnosno učešća rashoda za PIO u BDP i budžetu. Naprotiv, učešće rashoda za PIO u BDP i Budžetu se u tom periodu povećava.
UGS NEZAVISNOST i drugi reprezentativni socijalni partneri su svih prethodnih godina imali priliku da, kroz učešće u radu tripartitnih organa i radnih tela, BAREM FORMALNO, učestvuju u procesu izmena i dopuna zakona o PIO (jer se samo na to i svela čitava “reforma“ sistema PIO) iznesu i argumentuju svoje stavove, od kojih su neki bili čak i prihvaćeni.
Međutim, u skladu sa kontekstom iz naslova ovog teksta – odnosno prema poimanju i principima “socijalnog dijaloga“ po receptu aktuelnog resornog Ministarstva i Vlade Republike Srbije, ni UGS NEZAVISNOST ni drugi socijalni partneri nisu imali, NI FORMALNO, MOGUĆNOST DA KROZ JAVNU RASPRAVU, UČEŠĆE U RADU TRIPARTITNE RADNE GRUPE ILI KROZ RASPRAVU NA SOCIJALNO-EKONOMSKOM SAVETU REPUBLIKE (što je, inače, zakonska obaveza), NA BILO KOJI NAČIN, UČESTVUJU U DEFINISANJU ILI FORMULISANJU IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PIO.
Drastičnim kršenjem Ustava, zakona i drugih normativnih akata kojima se reguliše rad i funkcionisanje državnih organa i institucija, Vlada Republike Srbije je PREKRŠILA I SVE MEĐUNARODNE NORME I STANDARDE (konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada) kao i UREDBE I DRUGE DOKUMENTE EVROPSKE UNIJE, na koje se, uzgred budi rečeno, stalno poziva.
Osim protivustavnog i protivzakonskog “izbacivanja“ socijalnih partnera, pa tako i UGS NEZAVISNOST kao reprezentativne sindikalne centrale, iz procesa donošenja, a time i uticaja na sadržaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, SVOJE NAKARADNO SHVATANJE SOCIJALNOG DIJALOGA, potvrdili su i odredbama Zakona o upravljanju Fondom PIO.
Umesto da, BUDUĆI DA SE “KUNU“ U EVROPU, sistem upravljanja Fondom PIO usklade sa evropskim standardima koji ovakve institucije tretiraju kao institucije društvene solidarnosti u ČIJEM UPRAVLJANJU DIREKTNO UČESTVUJU ONI KOJI IZDVAJAJU SREDSTVA (zaposleni, odnosno njihovi relevantni predstanvnici) I KORISNICI TIH SREDSTAVA, a ne isključivo Vlada, odnosno resorno Ministarstvo, novim Zakonom socijalni partneri su, bukvalno, “izbačeni“ iz Upravnog odbora Fonda PIO. Sindikati su “dobili“ jedno mesto, udruženja poslodavaca – jedno i udruženja penzionera – jedno, naspram četiri mesta za Vladu, odnosno za resorno Ministarstvo. Dakle, u najboljem slučaju, čak i da se svi ostali učesnici u radu Upravnog odbora u svemu slože, Vlada ima večinu. Znači, ostali učesnici, ukoliko pristanu na to, treba da budu “ikebana“, ali i saučesnici odgovorni za donete odluke, na koje NE MOGU DA UTIČU !!!
ONI KOJI SU OSMISLILI OVAKAV SOCIJALNI DIJALOG I KOJI UČESTVUJU U NJEMU, MORAĆE DA SNOSE I ODGOVORNOST ZA POSLEDICE KOJE ĆE TAKVO PONAŠANJE, NEMINOVNO, PROIZVESTI !!!
Naravno, u takvoj situaciji je Nadzorni odbor “nepotreban“, pa je, izmenama Zakona, ukinut. Neće valjda sami sebe da nadziru i kontrolišu !?
Neobjašnjivo je, mada smo uvereni da nije slučajno, da se sve ove “reformske“ izmene dešavaju u vreme kada su Upravni i Nadzorni odbor Fonda PIO, upravo na inicijativu predstavnika socijalnih partnera, pokrenuli aktivnosti na restruktuiranju Fonda i konačnom rešavanju pitanja imovine Fonda PIO. Da li je baš to nekome zasmetalo? U isto to vreme, Vlada više od godinu dana nije čak ni imenovala svoje predstavnike u organe Fonda (verovatno od silne “brige“ za stanje u ovoj oblasti).
Smanjenje broja članova Upravnog i ukidanje Nadzornog odbora, objašnjeno je potrebom za štednjom. Pri tome, od Vlade (ni u jednom sazivu) nije stigao odgovor, čak ni formalno, na više puta ponovljen zahtev (ili predlog) UGS NEZAVISNOST da se predstavnici Vlade i socijalnih partnera u tripartitnim organima angažuju bez ikakve naknade. Poslednji put takav predlog je gospodinu Vučiću, od strane Branislava Čanka, predsednika UGS NEZAVISNOST, zvanično upućen krajem jula ove godine. Odgovor još uvek čekamo.
Bilo bi lepo da nam resorni Ministar i aktuleni Premijer objasne u kojoj se to zemlji, članici EU, socijalni dijalog shvata i praktikuje na ovakav način. Osim socijalnim partnerima i građanima ove zemlje, to će morati da objasne i institucijama EU, kada u pregovorima o ulasku Srbije u EU, dođe na red Poglavlje o socijalnom dijalogu. Sigurni smo da će tada “pasti maske“ i da će svima, i u zemlji i van nje, pa i onima koji su oduševljeni “reformskim“ potezima nove Vlade, biti jasno – U OVOJ ZEMLJI NEMA SOCIJALNOG DIJALOGA – NEKE OD USVOJENIH MERA, A POSEBNO NAČIN NA KOJI SU DONETE, VIŠE LIČE NA DRŽAVNI UDAR NEGO NA DEMOKRATSKI SPROVEDENE REFORME.
DA LI JE, ČAK I DA SE POSTIGNU NEKI POZITIVNI POMACI, GAŽENJE OSNOVNIH PRINCIPA DEMOKRATIJE I SOCIJALNOG DIJALOGA, DOZVOLJENA I PRIHVATLJIVA CENA ZA TO ???
