Запосленима и свим грађанима и грађанкама Србије !

Деценијама уназад трошено је више него што је стварано и цех за наплату је морао доћи. Грађанима је обећаван бољи живот, на стотине хиљада нових радних места, реформе јавног сектора и смањење државних чиновника. Дешавало се супротно – новац је усмераван у џепове криминалаца, тајкуна и политичара. До посла се најсигурније стизало преко партијске књижице. Пораст запослених у јавном сектору поклапао се за изборним циклусима и борбом за власт

Размере кризе, драматична незапосленост и растуће сиромаштво и задуженост, као и неодрживи дефицит и усахле инвестиције најбоље показују да су политички и финансијски банкрот једини извесни резултат настављања са старом, уходаном праксом.

Јесу ли запослени, синдикати и грађани криви за то? Они су већ показали довољно стрпљења и спремности на жртве и не могу и неће да поново плате туђи цех.

Репрезентативни синдикати – Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати Независност су притом небројено пута показали спремност да се решења за бројне изазове нађу кроз аргументован и равноправни социјални дијалог, односно стрпљиво грађен договор о изласку из кризе, развоју и запошљавању.

Нажалост и актуелне власти су, под утицајем својих ментора, посегле за формулом – ако се не договоримо биће онако како ми хоћемо.

Ако није тако како објаснити зашто се кључни системски закон о раду, као и закони о стечају, приватизацији или пензијама, доноси по хитном поступку, без озбиљне широке јавне расправе и јавног слушања у парламенту?

Уместо да власти прво укину сопствене привилегије, затворе дубоке и бројне коруптивне канале и укину приватне и јавне монополе и озбиљно редукују сиву економују, ново приватизационо законодавство и озакоњена пракса висококоруптивних и нетранспарентних директних нагодби говоре да ће се опет посегнути за даљом (рас)продајом преосталих јавних предузећа у корист најбогатијих.

На другој страни, реформе, већ више пута реформисаног радног и социјалног законодавства за основну сврху имају даље редуковање права запослених и пензионера. Јавно истицани разлози, попут оног да ће промене у Закону о раду омогућити да се лакшим отпуштањем дође и до лакшег запошљавања не могу да одговоре на питање како је онда и под досадашним „прорадничким“ законом дошло до губитка стотине хиљада радних места?

Притом нема доказа да је наше радно законодавство изван европских стандарда , као и да је његова промена кључан фактор оздрављења српске привреде.
Шта значи практично укидање плаћеног сменског рада, смањивање отпремнина, обесмишљавање минулог рада и лимитирање зарада ако се не ради о даљем цеђењу већ унижених ? Исту сврху има и отежавање услова за одлазак у пензију.
Истовремено ограничавање колективних права радника на синдикално организовање, штрајк и колективно преговарање има за циљ удар на потенцијалне тачке отпора сужавању радничких и синдикалних права. Повика на десетине хиљада презаштићених синдикалних повереника треба да их конфронтира са „обичним“ радницима. Притом су аутори и извођачи ове оркестриране хајке у којој се не преза од коришћења притисака, дезинформација , па и отворених обмана, глуви за аргумент да су они заштићени од шиканирања због легалних синдикалних активности а не од одговорности за евентуални нерад и јавашлук. Ова су права демократска, цивилизацијска тековина и гарант какве-такве равнотеже моћи у индустријским односима. Синдикати и запослени који би пристали на њихово укидање би тако пристали на сопствени спровод.
Извесно даље сужавање права запослених законима које Влада намерава да брзопотезно ове недеље провуче кроз парламент, као и најављено, тек привремено на пар месеци одложено, смањивање плата и пензија јасно показују шта нас очекује.

У намери да спречимо даље сиромашење и развлашћивање грађана који су извор и утока сваке власти ми намеравамо да уђемо у протесте и све друге легалне и легитимне облике исказивања грађанске непослушности неправедним законима.

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ

Савез самосталних синдиката Србије                                                                                  Уједињени грански синдикати Независност

Председник                                                                                                                                                           Председник

Љубисав Орбовић                                                                                                                                          Бранислав Чанак